Јелена Гавриловић: Српски филм није за свачији желудац

Мјузикл као жанр је за мене заиста посебан, јер поред тога што можеш да глумиш, имаш и утисак да си ближе небу. Музика те некако води на посебно узвишен начин. Заиста сам заљубљеник у мјузикл.

Рекла је ово у интервјуу "Гласу Српске" млада и талентована глумица из Београда Јелена Гавриловић, која је остварила једну од главних улога у контроверзном "Српском филму", али и у мјузиклу "Коса" Кокана Младеновића.

Ускоро креће да снима филм "Плава крв" Маје Узелац, а планира и сарадњу са младом редитељком Мином Ђукић, једном од оснивача продуцентске куће "Кисело дете".

- У Србији немате често прилику да радите филм. Ја сам имала среће у односу на моју генерацију, јер сам добила шансу да радим на неколико филмова. Улогу у филму, код нас, добијете једном или два пута годишње, ако имате среће - додала је Гавриловићева.

* ГЛAС: Глумите једну од главних улога у филму "Плава крв" редитељке Маје Узелац. Докле се стигло са тим пројектом?

ГAВРИЛОВИЋ: Још прошле године је требало да крене снимање тог дебитантског филма, међутим, Маја је одлучила да све то помери, тако да очекујемо ових дана да снимање коначно и почне. То је једна веома интересантна прича, смештена у Београд, која говори о две жене, плавуши и црнки, које се свађају око истог мушкарца кога игра Сергеј Трифуновић. Глумица Јована Стипчић тумачи улогу Катарине, док ја играм лик Ларе. То је девојка из високог друштва, док улога Катарине представља девојку из средње класе. И тако њих две на високим потпетицама, наоружане свечаним хаљинама харају по граду у потрази за својим фрајером. У комбинацији вестерна и ноара, комедије и мелодраме, ривалство између главних јунакиња ескалира и филм добија неочекиване преокрете.

* ГЛAС: Оно што у посљедњих неколико мјесеци "потреса" нашу и инострану јавност је свакако "Српски филм" у којем такође тумачите једну од главних улога. Какав је Ваш став о томе?

ГAВРИЛОВИЋ: Оног тренутка када сам добила сценарио и када сам пристала да радим на том филму, била сам свесна да ће реакције бити различите. Међутим, нисам очекивала да ће се баш толика прашина око свега тога подићи. Сматрам да је све то што се догађа код нас чак и смешно, за оно што се догађа по иностранству. Сваки дан добијам гомилу различитих мејлова са питањима о филму. Сматрам да уметници треба да праве компромисе и да се упусте у коштац са разним изазовима, јер никако не би било интересантно када бисмо сви глумили у сапуницама и комедијама. Када сам одлучила да се бавим овим послом, увек сам желела да се опробам у различитим стварима, па сам се зато и одлучила да глумим у "Српском филму". То је заиста један контроверзан филм, који дефинитивно није за свачији желудац. Људи реагују, нико није равнодушан према филму и мислим да је то доста важно. Такође, прича о забрани филма је потпуно апсурдна и бесмислена, јер имамо низ филмова који су шокантни, па их нико никада није забранио.

* ГЛAС: Поред филма, запажене улоге имате и у позоришту, као што је у представи "Коса" Кокана Младеновића. Какав за Вас значај има тај мјузикл?

ГAВРИЛОВИЋ: Обожавам мјузикле, а када је "Коса" у питању, то је апсолутни хит у Београду и до сада је имала преко 15.000 гледалаца. Оно што је мени драго у вези са том представом је што ми је Кокан Младеновић пружио шансу да играм у њој, јер је заиста фантастична и импозантно је што се ту појављује 40 младих еминентних људи српског глумишта. Кроз представу сам јако много научила и велика ми је част што сам део екипе која ће дефинитивно бити уписана у историју. Морам истаћи да нам је на премијери у публици седела цела постава из 1968. и због тога сам се осећала тако посебно.

Позориште и филм

* ГЛAС: Да ли више волите да глумите у позоришту или на филму?

ГAВРИЛОВИЋ: Ух, то је баш опако питање. То би вам било као да вас неко пита, волиш ли више оца или мајку. Волим филм, волим камеру, осећам се јако угодно у свему томе. Aли исто тако волим и позориште. Не бих могла да изаберем кога више волим, него бих вољела да се подједнако остварим на оба поља. Позориште је константан тренинг, то је нешто што траје и што проживљаваш и живиш свакога дана изнова и изнова. Оно што волим код филма је тај неки тренутак, искористи га сада и то је то, остаје такво заувек. Док у позоришту имате прилику да тај тренутак поново и поново проживљавате. Тако да су то различите, а опет тако сличне ствари.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.