Jelena Gavrilović: Srpski film nije za svačiji želudac

Mjuzikl kao žanr je za mene zaista poseban, jer pored toga što možeš da glumiš, imaš i utisak da si bliže nebu. Muzika te nekako vodi na posebno uzvišen način. Zaista sam zaljubljenik u mjuzikl.

Rekla je ovo u intervjuu "Glasu Srpske" mlada i talentovana glumica iz Beograda Jelena Gavrilović, koja je ostvarila jednu od glavnih uloga u kontroverznom "Srpskom filmu", ali i u mjuziklu "Kosa" Kokana Mladenovića.

Uskoro kreće da snima film "Plava krv" Maje Uzelac, a planira i saradnju sa mladom rediteljkom Minom Đukić, jednom od osnivača producentske kuće "Kiselo dete".

- U Srbiji nemate često priliku da radite film. Ja sam imala sreće u odnosu na moju generaciju, jer sam dobila šansu da radim na nekoliko filmova. Ulogu u filmu, kod nas, dobijete jednom ili dva puta godišnje, ako imate sreće - dodala je Gavrilovićeva.

* GLAS: Glumite jednu od glavnih uloga u filmu "Plava krv" rediteljke Maje Uzelac. Dokle se stiglo sa tim projektom?

GAVRILOVIĆ: Još prošle godine je trebalo da krene snimanje tog debitantskog filma, međutim, Maja je odlučila da sve to pomeri, tako da očekujemo ovih dana da snimanje konačno i počne. To je jedna veoma interesantna priča, smeštena u Beograd, koja govori o dve žene, plavuši i crnki, koje se svađaju oko istog muškarca koga igra Sergej Trifunović. Glumica Jovana Stipčić tumači ulogu Katarine, dok ja igram lik Lare. To je devojka iz visokog društva, dok uloga Katarine predstavlja devojku iz srednje klase. I tako njih dve na visokim potpeticama, naoružane svečanim haljinama haraju po gradu u potrazi za svojim frajerom. U kombinaciji vesterna i noara, komedije i melodrame, rivalstvo između glavnih junakinja eskalira i film dobija neočekivane preokrete.

* GLAS: Ono što u posljednjih nekoliko mjeseci "potresa" našu i inostranu javnost je svakako "Srpski film" u kojem takođe tumačite jednu od glavnih uloga. Kakav je Vaš stav o tome?

GAVRILOVIĆ: Onog trenutka kada sam dobila scenario i kada sam pristala da radim na tom filmu, bila sam svesna da će reakcije biti različite. Međutim, nisam očekivala da će se baš tolika prašina oko svega toga podići. Smatram da je sve to što se događa kod nas čak i smešno, za ono što se događa po inostranstvu. Svaki dan dobijam gomilu različitih mejlova sa pitanjima o filmu. Smatram da umetnici treba da prave kompromise i da se upuste u koštac sa raznim izazovima, jer nikako ne bi bilo interesantno kada bismo svi glumili u sapunicama i komedijama. Kada sam odlučila da se bavim ovim poslom, uvek sam želela da se oprobam u različitim stvarima, pa sam se zato i odlučila da glumim u "Srpskom filmu". To je zaista jedan kontroverzan film, koji definitivno nije za svačiji želudac. Ljudi reaguju, niko nije ravnodušan prema filmu i mislim da je to dosta važno. Takođe, priča o zabrani filma je potpuno apsurdna i besmislena, jer imamo niz filmova koji su šokantni, pa ih niko nikada nije zabranio.

* GLAS: Pored filma, zapažene uloge imate i u pozorištu, kao što je u predstavi "Kosa" Kokana Mladenovića. Kakav za Vas značaj ima taj mjuzikl?

GAVRILOVIĆ: Obožavam mjuzikle, a kada je "Kosa" u pitanju, to je apsolutni hit u Beogradu i do sada je imala preko 15.000 gledalaca. Ono što je meni drago u vezi sa tom predstavom je što mi je Kokan Mladenović pružio šansu da igram u njoj, jer je zaista fantastična i impozantno je što se tu pojavljuje 40 mladih eminentnih ljudi srpskog glumišta. Kroz predstavu sam jako mnogo naučila i velika mi je čast što sam deo ekipe koja će definitivno biti upisana u istoriju. Moram istaći da nam je na premijeri u publici sedela cela postava iz 1968. i zbog toga sam se osećala tako posebno.

Pozorište i film

* GLAS: Da li više volite da glumite u pozorištu ili na filmu?

GAVRILOVIĆ: Uh, to je baš opako pitanje. To bi vam bilo kao da vas neko pita, voliš li više oca ili majku. Volim film, volim kameru, osećam se jako ugodno u svemu tome. Ali isto tako volim i pozorište. Ne bih mogla da izaberem koga više volim, nego bih voljela da se podjednako ostvarim na oba polja. Pozorište je konstantan trening, to je nešto što traje i što proživljavaš i živiš svakoga dana iznova i iznova. Ono što volim kod filma je taj neki trenutak, iskoristi ga sada i to je to, ostaje takvo zauvek. Dok u pozorištu imate priliku da taj trenutak ponovo i ponovo proživljavate. Tako da su to različite, a opet tako slične stvari.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.