Једна је Турнеја

НAСТОЈИМ да сваки мој филм буде другачији од оних претходних. Не волим да правим један филм целог живота. Оно што је сигурно је да мој следећи филм неће нимало личити на "Турнеју", каже у интервјуу за "Глас Српске" српски редитељ Горан Марковић, који ових дана са екипом монтира филм о којем ће се, судећи по изјавама глумаца, тек причати и писати.

? Рекли сте да је филм "Турнеја" настао из маше. Колико сте мијењали своју слику о филму?

- Сценарио за овај филм написан је 1996. године, као лична реакција на догађаје око рата који је управо протутњао. Ја никада нисам био на ратишту, уопште сам раније слабо одлазио у БиХ, у Бањој Луци пре почетка рада на овом филму нисам, на пример, никада био. Цела прича је настала после неколико реченица које сам начуо у једном од позоришних бифеа у Београду те 1996. Неколицина глумаца је била на гостовању у Републици Српској и провела се тамо као боси по трњу. Зашто? Највише због сопствене наивности и глупости. A помало и због своје лакомости. Како било, помислио сам: ово је одлична тема за причу. Група глумаца, која живи сасвим изван реалности, запућује се на "тезгу" у ратом захваћено подручје. Њихова потпуно нереална, глумачка представа о свету у којем живе сукобљава се са крајње суровом стварношћу рата. Из тога произлази низ трагикомичних ситуација.

? С обзиром на то да је прошло 11 година откако је написан сценарио, да ли је било потребно да сазри тренутак са снимање филма?

- Сместио сам причу у 1993. годину, дакле у, по моме мишљењу, најстрашнију годину коју смо проживели, и почео да конструишем сценарио. Нешто сам узео од онога што сам знао из медија, већину ствари сам измислио. Када сам текст завршио, схватио сам да нема начина да се један такав филм у околностима тадашње Србије икада сними. Преправио сам га у позоришни комад, који је имао прилично успеха, добио је неколико Стеријиних награда и годинама пунио салу "Aтељеа 212". A онда сам, једанаест година касније, помислио како је можда ипак сазрео тренутак да покушам да "Турнеју" снимим. Предложио сам то глумцу и будућем продуценту Тихомиру Станићу, који ме је довео у Републику Српску и упознао ме са много људи који су били вољни да помогну. Сећам се, Жељко Копања је био први који нас је подржао. Затим Драган Давидовић са РТРС-а, па министар културе. У Дубици, Дервенти, Приједору, Шамцу, Бањој Луци, свуда су нас дочекали отворених руку. Онда се као копродуцент придружио Светозар Цветковић из Београда, српска телевизија, српско Министарство културе, хрватско Министарство културе, на крају Европски савет и тако даље. Грудва снега се увећавала, тако да смо на крају успели да снимимо тај филм.

? По чему је "Турнеја" најкрупнији залогај за Вас, како сте сами рекли?

- Пре свега у продукционом смислу. Ја сам све своје филмове, изузев "Урнебесне трагедије", коју сам радио у Бугарској, у некој врсти егзила, снимио у Београду и околини. Били су то углавном мали или средњи филмови, снимани за око месеца дана. Овај филм се бави ратом, сниман је преко два месеца на терену, по јакој зими и у тешким околностима. Нисам био сигуран да ли то могу, једноставно, да издржим. На крају је све испало јако добро. Да ствар буде смешнија, 95 одсто најтежих сцена смо без проблема снимили на теренима Републике Српске, а када смо се на крају вратили да завршимо филм са неколико салонских сцена у Народном позоришту у Београду, испоставило се да је то због уличних нереда јако тешко. Свашта!

? Јунаци Вашег филма су глумци. Да ли је разлог то што много времена проводите радећи и дружећи се с глумцима, или зато што и потичете из глумачке породице?

- Направио сам доста филмова са различитим јунацима, са којима се не само нисам дружио, него сам их напросто измислио. Aко ваше питање значи да ли у овом филму има нечег од личног искуства, онда ћу вам одговорити да у сваком мом филму, на овај или онај начин, има доста аутобиографског.

? Које слике са снимања филма ћете увијек памтити?

- Од свега највише памтим добре, племените људе које сам за време снимања упознао. Aко бих хтео неког да издвојим, то је ватрогасац, мислим из Дубице, који нам је помагао да са ватрогасном пеном направимо вештачки снег. Наиме, после половине снимања снега је нестало, па смо морали да га вештачки правимо. Он је после само два дана постао прави мајстор, уметник за осликавање снежних пејзажа, па смо га прозвали "Пикасо". Сви смо га много волели. Aли такви су били и сви други.

Лепеза ликова 

- Много полажем на глумачку игру. Често имам утисак да запостављам остале аспекте филма, на рачун што боље глуме. Дуго смо вагали какву глумачку поделу да направимо и на крају смо, убеђен сам, изабрали најбоље. Заједно са великим бројем глумаца из Бање Луке, који ће бити, убеђен сам, откриће овог филма, као и са два врсна глумца из Сарајева, лепеза ликова који ће се појавити у "Турнеји" биће стварно богата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.