Jedna je Turneja

NASTOJIM da svaki moj film bude drugačiji od onih prethodnih. Ne volim da pravim jedan film celog života. Ono što je sigurno je da moj sledeći film neće nimalo ličiti na "Turneju", kaže u intervjuu za "Glas Srpske" srpski reditelj Goran Marković, koji ovih dana sa ekipom montira film o kojem će se, sudeći po izjavama glumaca, tek pričati i pisati.

? Rekli ste da je film "Turneja" nastao iz maše. Koliko ste mijenjali svoju sliku o filmu?

- Scenario za ovaj film napisan je 1996. godine, kao lična reakcija na događaje oko rata koji je upravo protutnjao. Ja nikada nisam bio na ratištu, uopšte sam ranije slabo odlazio u BiH, u Banjoj Luci pre početka rada na ovom filmu nisam, na primer, nikada bio. Cela priča je nastala posle nekoliko rečenica koje sam načuo u jednom od pozorišnih bifea u Beogradu te 1996. Nekolicina glumaca je bila na gostovanju u Republici Srpskoj i provela se tamo kao bosi po trnju. Zašto? Najviše zbog sopstvene naivnosti i gluposti. A pomalo i zbog svoje lakomosti. Kako bilo, pomislio sam: ovo je odlična tema za priču. Grupa glumaca, koja živi sasvim izvan realnosti, zapućuje se na "tezgu" u ratom zahvaćeno područje. Njihova potpuno nerealna, glumačka predstava o svetu u kojem žive sukobljava se sa krajnje surovom stvarnošću rata. Iz toga proizlazi niz tragikomičnih situacija.

? S obzirom na to da je prošlo 11 godina otkako je napisan scenario, da li je bilo potrebno da sazri trenutak sa snimanje filma?

- Smestio sam priču u 1993. godinu, dakle u, po mome mišljenju, najstrašniju godinu koju smo proživeli, i počeo da konstruišem scenario. Nešto sam uzeo od onoga što sam znao iz medija, većinu stvari sam izmislio. Kada sam tekst završio, shvatio sam da nema načina da se jedan takav film u okolnostima tadašnje Srbije ikada snimi. Prepravio sam ga u pozorišni komad, koji je imao prilično uspeha, dobio je nekoliko Sterijinih nagrada i godinama punio salu "Ateljea 212". A onda sam, jedanaest godina kasnije, pomislio kako je možda ipak sazreo trenutak da pokušam da "Turneju" snimim. Predložio sam to glumcu i budućem producentu Tihomiru Staniću, koji me je doveo u Republiku Srpsku i upoznao me sa mnogo ljudi koji su bili voljni da pomognu. Sećam se, Željko Kopanja je bio prvi koji nas je podržao. Zatim Dragan Davidović sa RTRS-a, pa ministar kulture. U Dubici, Derventi, Prijedoru, Šamcu, Banjoj Luci, svuda su nas dočekali otvorenih ruku. Onda se kao koproducent pridružio Svetozar Cvetković iz Beograda, srpska televizija, srpsko Ministarstvo kulture, hrvatsko Ministarstvo kulture, na kraju Evropski savet i tako dalje. Grudva snega se uvećavala, tako da smo na kraju uspeli da snimimo taj film.

? Po čemu je "Turneja" najkrupniji zalogaj za Vas, kako ste sami rekli?

- Pre svega u produkcionom smislu. Ja sam sve svoje filmove, izuzev "Urnebesne tragedije", koju sam radio u Bugarskoj, u nekoj vrsti egzila, snimio u Beogradu i okolini. Bili su to uglavnom mali ili srednji filmovi, snimani za oko meseca dana. Ovaj film se bavi ratom, sniman je preko dva meseca na terenu, po jakoj zimi i u teškim okolnostima. Nisam bio siguran da li to mogu, jednostavno, da izdržim. Na kraju je sve ispalo jako dobro. Da stvar bude smešnija, 95 odsto najtežih scena smo bez problema snimili na terenima Republike Srpske, a kada smo se na kraju vratili da završimo film sa nekoliko salonskih scena u Narodnom pozorištu u Beogradu, ispostavilo se da je to zbog uličnih nereda jako teško. Svašta!

? Junaci Vašeg filma su glumci. Da li je razlog to što mnogo vremena provodite radeći i družeći se s glumcima, ili zato što i potičete iz glumačke porodice?

- Napravio sam dosta filmova sa različitim junacima, sa kojima se ne samo nisam družio, nego sam ih naprosto izmislio. Ako vaše pitanje znači da li u ovom filmu ima nečeg od ličnog iskustva, onda ću vam odgovoriti da u svakom mom filmu, na ovaj ili onaj način, ima dosta autobiografskog.

? Koje slike sa snimanja filma ćete uvijek pamtiti?

- Od svega najviše pamtim dobre, plemenite ljude koje sam za vreme snimanja upoznao. Ako bih hteo nekog da izdvojim, to je vatrogasac, mislim iz Dubice, koji nam je pomagao da sa vatrogasnom penom napravimo veštački sneg. Naime, posle polovine snimanja snega je nestalo, pa smo morali da ga veštački pravimo. On je posle samo dva dana postao pravi majstor, umetnik za oslikavanje snežnih pejzaža, pa smo ga prozvali "Pikaso". Svi smo ga mnogo voleli. Ali takvi su bili i svi drugi.

Lepeza likova 

- Mnogo polažem na glumačku igru. Često imam utisak da zapostavljam ostale aspekte filma, na račun što bolje glume. Dugo smo vagali kakvu glumačku podelu da napravimo i na kraju smo, ubeđen sam, izabrali najbolje. Zajedno sa velikim brojem glumaca iz Banje Luke, koji će biti, ubeđen sam, otkriće ovog filma, kao i sa dva vrsna glumca iz Sarajeva, lepeza likova koji će se pojaviti u "Turneji" biće stvarno bogata.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.