Изазов археолошких налазишта Српске

БAЊA ЛУКA - Споменике културе не чувају само заводи, музеји, институције заштите. О њима би требало да брине комплетно становништво. Aко се насљеђе већ не може чувати, бар да се не уништава. Људи у овим временима ипак постају свјесни свог културног насљеђа, без обзира на то из којег је оно периода.

Ово је за "Глас Српске" рекла начелник Одјељења за истраживање, валоризацију и документацију Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Љубица Срдић. Према њеним ријечима, на простору Републике Српске налазе се материјални остаци цивилизација из свих историјских раздобља.

- Још прије 20 и више година почела су проучавања палеолитских локалитета, међутим, посљедњих четири-пет година са колегама из Кембриџа радимо на пројекту "Палеолит сјеверне Босне". До сада смо извршили двије кампање археолошких истраживања, код Кулаша и Клашница, чији је циљ да се рекогносцирањем утврди постојање палеолитских локалитета. Након тога требало би да се изврше археолошка ископавања, којим би се потврдила претпоставка о великом броју палеолитских локалитета из тог периода - рекла је Срдићева.

До сада је, додала је она, испитан простор долина ријека Усоре, Босне и Врбаса, а ове године у плану је рад у долинама ријека Сане и Уне.

- У истраживањима која смо до сада извршили показало се да имамо много палеолитских локалитета на том простору. Евидентирали смо 133, што је врло значајан податак, који говори да једино већа густоћа палеолитских налазишта постоји у јужној Француској. Такође, пронашли смо и 70 нових локалитета - нагласила је Срдићева.

Један од најзначајнијих праисторијских је Доња долина, која као налазиште има континуитет од готово хиљаду година. Поред остатака из палеолитског раздобља, у Републици Српској постоје налазишта која потичу из неолитског раздобља, римског периода, као и из раног, развијеног и касног средњег вијека.

- На овом простору заступљене су готово све неолитске културе. Из римског периода сачувано је доста илирских градина. Има их у свим крајевима Српске, а највише у Херцеговини, као и тумулуса. Градине су простори на којима су живјели Илири, које су послије, због свог изузетног стратешког положаја, искористили Римљани као војне осматрачнице - казала је Срдићева.

Према њеним ријечима, из античког периода значајна су налазишта Шипово, Скелани, Домавија, Суваја код Новог, Билећа, Требиње, Рогатица и друга.

- Из римског периода има јако пуно локалитета, јер су Римљани, када су покорили ово подручје, градили мрежу путева, као и насеља. Имали су и каструме. Један је био и на простору Бање Луке - рекла је Срдићева.

На мјестима гдје су биле илирске градине и римске осматрачнице касније су се развијали средњовјековни градови. Срдићева је посебно истакла Бочац, али је додала да је најзначајнији положај имао Гребен град изнад Крупе на Врбасу.

- Херцеговина је богата палеолитским, античким и средњовјековним остацима, што није чудно, пошто је њен положај био такав да је због близине мора била веза између мора и залеђа - истакла је Срдићева.

Школа археологије

Планирамо да одржимо у јуну школу археологије или археолошки камп. Пројекат би обухватио предавања професора са Кембриџа и Листера у Енглеској. Предавачи би били Престон Мирацле, Цхарлџ Френцх и Тонко Рајковача са Кембриџа и Марк ван ден Линден и Тери Хопкинс са Листерског универзитета - казала је Љубица Срдић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.