Иван Негришорац: Очување Српске међу стратешким циљевима

У области политике, али и области културе, морамо непрестано имати на уму да је очување Републике Српске, њена заштита од агресивне централизације која се намеће из Сарајева, свакако један од примарних, стратешких циљева о којима морају бринути сви Срби, а не само Срби из Републике Српске. Ко у томе не може да помогне, нека бар ћути!

Рекао је ово у интервјуу за “Глас Српске” нови предсједник Матице српске из Новог Сада Иван Негришорац.

- Бити предсједник Матице српске је огромна част будући да је Матица најстарија културна институција код Срба, институција чији углед у свету је одиста велик. Истовремено, то је и велика обавеза јер Матица представља снажан радни погон, па треба бринути о многим детаљима тих послова, укључујући и њихове финансијске аспекте. За четири године, када будемо подвлачили црту испод онога што смо урадили, надам се да ћемо поносно моћи да изађемо пред оне који су нам на Скупштини Матице српске поклонили своје поверење - каже Негришорац.

* ГЛAС: Које сте прве задатке себи поставили као нови челни човјек Матице српске и који су Ваши приоритети?

НЕГРИШОРAЦ: Оно што је карактеристично за Матицу српску јесте да је то установа која представља стратешку памет српске културе. Матица увек ради на дугу стазу, она осмишљава радне пројекте који трају годинама, деценијама, па и вековима, преносећи обавезе са једне на другу, млађу генерацију. Зато у Матици нема никаквог смисла планирати корените промене. Наша примарна обавеза је да очувамо основне, стратешке пунктове Матичине делатности. Морамо се побринути да буде очуван “Летопис Матице српске”, као заиста јединствен у свету часописа јер излази од 1824. године и то практично без већих прекида, осим у време ратних догађања када часопис силом (не)прилика није излазио. Осим “Летописа”, имамо и девет научних часописа што представља погон какав у српској науци и култури не постоји у другим научним и културним установама. Такође, треба очувати и најважније сегменте Матичине енциклопедијске и лексикографске делатности: објављено је пет томова Српског биографског речника (стигли смо до слова “М”); имамо и Српску енциклопедију, до сада је објављен први том са две књиге, а сада радимо и трећу књигу, односно други том. Треба, међутим, засновати пројекат вишетомног Речника српског језика. Као што је познато, Матица је у области језика имала заиста важну делатност у области, пре свега, стандардизације језика.

* ГЛAС: Велики простор Матица српска даје и рјечницима. Шта ћете у будућности радити на том плану?

НЕГРИШОРAЦ: Осим Матичиних правописа, важан Матичин допринос јесу и њени речници. Од 1967. до 1976. године објављен је шестотомни речник тадашњег српскохрватског књижевног језика. Ми сада треба да на новим стандардизацијским основама српскога језика обезбедимо речник сличнога формата: то би, по свему судећи, требало да буде седмотомник. Уколико у будућем периоду започнемо тај подухват и уколико се на крају тог периода појави прва књига, ми ћемо урадити велики и значајан посао. Морам да подсетим да је Матица 1993. године објавила Правопис српског језика, а 2007. године једнотомни Речник српског језика, који су важећи за цео српски језички простор. Вишетомни речник биће наставак ових послова.

* ГЛAС: Колики је значај Друштва чланова Матице српске у Бањалуци?

НЕГРИШОРAЦ: Друштво чланова Матице српске у Бањалуци је од стратешке важности за Матицу српску, па и за целу српску културу. Док смо били у јединственој држави није се толико осећала потреба за оснивањем оваквих друштава. Aли сада кад смо као народ разбијени у више држава, постоји реална опасност да се те регионалне разлике исувише усеку у дубину нашег културног бића, па да неки почну да заборављају да смо, упркос свим регионалним специфичностима, један народ и једна култура. Зато је Матица морала да организује оваква друштва својих чланова изван саме Србије, а од тих друштава посебно су важна она у Бањалуци и у Подгорици. Рад тих друштава може помоћи да се целина српског културног простора конституише уз пуно познавање свих регија у којима се стварају српске културне вредности. Зато је јако важно да синхронизујемо своју делатност на свим територијама где Срби живе, а поготово где постоји огромна концентрација квалитета и креативних капацитета наших чланова, као што то постоји у Републици Српској. Центар у Бањалуци је већ засновао програм свог рада и има јасне резултате, а надамо се да ће имати још боље услове за свој рад и да ће давати и боље резултате.

Стваралаштво

Иван Негришорац у својој књижевној биографији има бројна угледна признања. Међу њима су награда “Бранко Ћопић”, “Жичка хрисовуља”, “Раде Драинац”, награда “Горан” Друштва књижевника Војводине, “Ђура Јакшић”… Поред поезије, Негришорац се бави и књижевном теоријом и критиком.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.