Ivan Negrišorac: Očuvanje Srpske među strateškim ciljevima

U oblasti politike, ali i oblasti kulture, moramo neprestano imati na umu da je očuvanje Republike Srpske, njena zaštita od agresivne centralizacije koja se nameće iz Sarajeva, svakako jedan od primarnih, strateških ciljeva o kojima moraju brinuti svi Srbi, a ne samo Srbi iz Republike Srpske. Ko u tome ne može da pomogne, neka bar ćuti!

Rekao je ovo u intervjuu za “Glas Srpske” novi predsjednik Matice srpske iz Novog Sada Ivan Negrišorac.

- Biti predsjednik Matice srpske je ogromna čast budući da je Matica najstarija kulturna institucija kod Srba, institucija čiji ugled u svetu je odista velik. Istovremeno, to je i velika obaveza jer Matica predstavlja snažan radni pogon, pa treba brinuti o mnogim detaljima tih poslova, uključujući i njihove finansijske aspekte. Za četiri godine, kada budemo podvlačili crtu ispod onoga što smo uradili, nadam se da ćemo ponosno moći da izađemo pred one koji su nam na Skupštini Matice srpske poklonili svoje poverenje - kaže Negrišorac.

* GLAS: Koje ste prve zadatke sebi postavili kao novi čelni čovjek Matice srpske i koji su Vaši prioriteti?

NEGRIŠORAC: Ono što je karakteristično za Maticu srpsku jeste da je to ustanova koja predstavlja stratešku pamet srpske kulture. Matica uvek radi na dugu stazu, ona osmišljava radne projekte koji traju godinama, decenijama, pa i vekovima, prenoseći obaveze sa jedne na drugu, mlađu generaciju. Zato u Matici nema nikakvog smisla planirati korenite promene. Naša primarna obaveza je da očuvamo osnovne, strateške punktove Matičine delatnosti. Moramo se pobrinuti da bude očuvan “Letopis Matice srpske”, kao zaista jedinstven u svetu časopisa jer izlazi od 1824. godine i to praktično bez većih prekida, osim u vreme ratnih događanja kada časopis silom (ne)prilika nije izlazio. Osim “Letopisa”, imamo i devet naučnih časopisa što predstavlja pogon kakav u srpskoj nauci i kulturi ne postoji u drugim naučnim i kulturnim ustanovama. Takođe, treba očuvati i najvažnije segmente Matičine enciklopedijske i leksikografske delatnosti: objavljeno je pet tomova Srpskog biografskog rečnika (stigli smo do slova “M”); imamo i Srpsku enciklopediju, do sada je objavljen prvi tom sa dve knjige, a sada radimo i treću knjigu, odnosno drugi tom. Treba, međutim, zasnovati projekat višetomnog Rečnika srpskog jezika. Kao što je poznato, Matica je u oblasti jezika imala zaista važnu delatnost u oblasti, pre svega, standardizacije jezika.

* GLAS: Veliki prostor Matica srpska daje i rječnicima. Šta ćete u budućnosti raditi na tom planu?

NEGRIŠORAC: Osim Matičinih pravopisa, važan Matičin doprinos jesu i njeni rečnici. Od 1967. do 1976. godine objavljen je šestotomni rečnik tadašnjeg srpskohrvatskog književnog jezika. Mi sada treba da na novim standardizacijskim osnovama srpskoga jezika obezbedimo rečnik sličnoga formata: to bi, po svemu sudeći, trebalo da bude sedmotomnik. Ukoliko u budućem periodu započnemo taj poduhvat i ukoliko se na kraju tog perioda pojavi prva knjiga, mi ćemo uraditi veliki i značajan posao. Moram da podsetim da je Matica 1993. godine objavila Pravopis srpskog jezika, a 2007. godine jednotomni Rečnik srpskog jezika, koji su važeći za ceo srpski jezički prostor. Višetomni rečnik biće nastavak ovih poslova.

* GLAS: Koliki je značaj Društva članova Matice srpske u Banjaluci?

NEGRIŠORAC: Društvo članova Matice srpske u Banjaluci je od strateške važnosti za Maticu srpsku, pa i za celu srpsku kulturu. Dok smo bili u jedinstvenoj državi nije se toliko osećala potreba za osnivanjem ovakvih društava. Ali sada kad smo kao narod razbijeni u više država, postoji realna opasnost da se te regionalne razlike isuviše useku u dubinu našeg kulturnog bića, pa da neki počnu da zaboravljaju da smo, uprkos svim regionalnim specifičnostima, jedan narod i jedna kultura. Zato je Matica morala da organizuje ovakva društva svojih članova izvan same Srbije, a od tih društava posebno su važna ona u Banjaluci i u Podgorici. Rad tih društava može pomoći da se celina srpskog kulturnog prostora konstituiše uz puno poznavanje svih regija u kojima se stvaraju srpske kulturne vrednosti. Zato je jako važno da sinhronizujemo svoju delatnost na svim teritorijama gde Srbi žive, a pogotovo gde postoji ogromna koncentracija kvaliteta i kreativnih kapaciteta naših članova, kao što to postoji u Republici Srpskoj. Centar u Banjaluci je već zasnovao program svog rada i ima jasne rezultate, a nadamo se da će imati još bolje uslove za svoj rad i da će davati i bolje rezultate.

Stvaralaštvo

Ivan Negrišorac u svojoj književnoj biografiji ima brojna ugledna priznanja. Među njima su nagrada “Branko Ćopić”, “Žička hrisovulja”, “Rade Drainac”, nagrada “Goran” Društva književnika Vojvodine, “Đura Jakšić”… Pored poezije, Negrišorac se bavi i književnom teorijom i kritikom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.