Иван Чоловић: Без имагинације нема живота

Завршавам есеј о паду Берлинског зида и последицама тог симболичког догађаја на збивања у бившој Југославији. То ће, заједно са радовима десетак других аутора, објавити један француски издавач, поводом 20. годишњице од рушења Зида. Ово је за "Глас Српске" најавио београдски етнолог и антрополог Иван Чоловић, који је уједно и уредник Библиотеке "20. век". Он је на прошлогодишњем Сајму књига у Београду представио своју књигу "Балкан-терор културе".

* ГЛAС: На који начин култура може да буде детонатор мржње и ратова као што је то било недавно?

ЧОЛОВИЋ: На тај начин што се на Балкану култура углавном цени онолико колико доприноси буђењу и очувању такозване националне свести, док се сама та свест посматра као нешто што се стиче и чува у рату или у припремању за рат. Мислим да сам доста убедљиво показао да се култура на Балкану у крајњој линији разуме као део борбе за територије. У том смислу је говор о "културном простору" само еуфемизам који служи томе да се маскирају претензије на територије. Тако схваћена култура запошљава културњаке као националне раднике или ратнике на "културном фронту", а култура је сведена на ратну пропаганду или предвојничку обуку. Понегде је таква функција културе експлицитна, што би се рекло, транспарентна, а понекад само латентно присутна, па онај ко жели да је примети мора мало да се потруди. Ова књига је, између осталог, и резултат таквог труда.

* ГЛAС: Да ли у култури данас препознајете неке негативне елементе који су били доминантни деведесетих?

ЧОЛОВИЋ: Сви су ти елементи и даље присутни, односно и даље се култура схвата и користи првенствено као средство за отеловљивање и приказивање духа нације, односно, како се то данас најчешће зове, националног идентитета, националне самобитности. Од културњака и културних институција се очекује да приређују, да инсценирају, да дискурзивно уобличују ту посебност, односно да одржавају пламен националне вере, као својеврсне политичке религије која слави нацију и њене јунаке. И даље је главно мерило вредности неког културног производа то колико је он национално репрезентативан, односно колико је његов аутор успео да, захваљујући својим медијумским способностима, тобоже искаже национални дух.  

* ГЛAС: Колико имагинарно утиче на свакодневни живот људи на Балкану?

ЧОЛОВИЋ: Не бисмо могли да живимо без имагинације. То важи и за политички живот. Међутим, питање је како је и ради којих циљева користимо. Кад се то пренесе на терен политичког имагинаријума, односно на терен политичких ритуала и митова, добро је знати да и ту има избора, односно да је и снагу имагинације ту могућно употребити или за ширење видика слободе или за подјармљивање и легитимисање насиља. Како је приметио Емилио Ђентиле, аутор једне књиге о религијама политике, чији превод ускоро излази из штампе, треба разликовати две врсте политичких ритуала, симбола, митова и веровања. На једној страни су они који се могу ускладити са демократским вредностима. Њих Ђентиле назива "цивилним религијама". Друга врста политичких ритуала, митова и симбола повезана је са тоталитарним и аутократским политичким порецима, па њих Ђентиле одређује као елементе "политичких религија". На Балкану данас доминирају разне верзије ових других, односно разне варијанте "политичких религија". Заједничко им је то што је њихово главно  божанство етнички схваћена нација. "Цивилне религије" су овде у заметку, а свештеници култа нације их осуђују као јерес.

Нова издања Библиотеке "20. век"

Иван Чоловић је најавио нова издања Библиотеке "20. век". У штампи су три књиге: колумне Мухарема Баздуља под насловом "Филигрански плочници", студија енглеског социјалног психолога "Банални национализам" Мајкла Билига и збирка огледа социолингвисте Ранка Бугарског "Европа у језику".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.