Ivan Čolović: Bez imaginacije nema života

Završavam esej o padu Berlinskog zida i posledicama tog simboličkog događaja na zbivanja u bivšoj Jugoslaviji. To će, zajedno sa radovima desetak drugih autora, objaviti jedan francuski izdavač, povodom 20. godišnjice od rušenja Zida. Ovo je za "Glas Srpske" najavio beogradski etnolog i antropolog Ivan Čolović, koji je ujedno i urednik Biblioteke "20. vek". On je na prošlogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu predstavio svoju knjigu "Balkan-teror kulture".

* GLAS: Na koji način kultura može da bude detonator mržnje i ratova kao što je to bilo nedavno?

ČOLOVIĆ: Na taj način što se na Balkanu kultura uglavnom ceni onoliko koliko doprinosi buđenju i očuvanju takozvane nacionalne svesti, dok se sama ta svest posmatra kao nešto što se stiče i čuva u ratu ili u pripremanju za rat. Mislim da sam dosta ubedljivo pokazao da se kultura na Balkanu u krajnjoj liniji razume kao deo borbe za teritorije. U tom smislu je govor o "kulturnom prostoru" samo eufemizam koji služi tome da se maskiraju pretenzije na teritorije. Tako shvaćena kultura zapošljava kulturnjake kao nacionalne radnike ili ratnike na "kulturnom frontu", a kultura je svedena na ratnu propagandu ili predvojničku obuku. Ponegde je takva funkcija kulture eksplicitna, što bi se reklo, transparentna, a ponekad samo latentno prisutna, pa onaj ko želi da je primeti mora malo da se potrudi. Ova knjiga je, između ostalog, i rezultat takvog truda.

* GLAS: Da li u kulturi danas prepoznajete neke negativne elemente koji su bili dominantni devedesetih?

ČOLOVIĆ: Svi su ti elementi i dalje prisutni, odnosno i dalje se kultura shvata i koristi prvenstveno kao sredstvo za otelovljivanje i prikazivanje duha nacije, odnosno, kako se to danas najčešće zove, nacionalnog identiteta, nacionalne samobitnosti. Od kulturnjaka i kulturnih institucija se očekuje da priređuju, da insceniraju, da diskurzivno uobličuju tu posebnost, odnosno da održavaju plamen nacionalne vere, kao svojevrsne političke religije koja slavi naciju i njene junake. I dalje je glavno merilo vrednosti nekog kulturnog proizvoda to koliko je on nacionalno reprezentativan, odnosno koliko je njegov autor uspeo da, zahvaljujući svojim medijumskim sposobnostima, tobože iskaže nacionalni duh.  

* GLAS: Koliko imaginarno utiče na svakodnevni život ljudi na Balkanu?

ČOLOVIĆ: Ne bismo mogli da živimo bez imaginacije. To važi i za politički život. Međutim, pitanje je kako je i radi kojih ciljeva koristimo. Kad se to prenese na teren političkog imaginarijuma, odnosno na teren političkih rituala i mitova, dobro je znati da i tu ima izbora, odnosno da je i snagu imaginacije tu mogućno upotrebiti ili za širenje vidika slobode ili za podjarmljivanje i legitimisanje nasilja. Kako je primetio Emilio Đentile, autor jedne knjige o religijama politike, čiji prevod uskoro izlazi iz štampe, treba razlikovati dve vrste političkih rituala, simbola, mitova i verovanja. Na jednoj strani su oni koji se mogu uskladiti sa demokratskim vrednostima. Njih Đentile naziva "civilnim religijama". Druga vrsta političkih rituala, mitova i simbola povezana je sa totalitarnim i autokratskim političkim porecima, pa njih Đentile određuje kao elemente "političkih religija". Na Balkanu danas dominiraju razne verzije ovih drugih, odnosno razne varijante "političkih religija". Zajedničko im je to što je njihovo glavno  božanstvo etnički shvaćena nacija. "Civilne religije" su ovde u zametku, a sveštenici kulta nacije ih osuđuju kao jeres.

Nova izdanja Biblioteke "20. vek"

Ivan Čolović je najavio nova izdanja Biblioteke "20. vek". U štampi su tri knjige: kolumne Muharema Bazdulja pod naslovom "Filigranski pločnici", studija engleskog socijalnog psihologa "Banalni nacionalizam" Majkla Biliga i zbirka ogleda sociolingviste Ranka Bugarskog "Evropa u jeziku".

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.