Испуњеност

Сви наши исказани садржаји доживљене среће дају поприлично немушт одговор на питање шта је срећа, али међу нама углавном нема размимоилажења у вези са чињеницом да срећа затрепери у нама онда када нам се испуњавају жеље, заступнице потреба или склоности. Размимоилажења нема међу нама ни у сталном прижељкивању сопствене среће. Дакле, сви ми увијек желимо једно и исто, а то је да нам се жеље испуњавају. Зато око питања шта је срећа вјерно трчкара испуњеност.

Будући да нам је осјећај испуњености најпоузданији познат начин да досегнемо жељену срећу, ми непрестано настојимо да живимо испуњени. Ми смо спремишта која се пуне, са жељом да садржај нашег пуњења испуни наше жеље, односно да нас учини срећнима. Због тога, током цијелог живота, ми се пунимо храном, пићем, знањем, вјером, искуством, у зависности од могућности које нам стоје на располагању и у складу са очекивањима испуњавања наших жеља. Aко у свему што нам је доступно не налазимо пуњење од којег се осјећамо испуњени, ми се, на безброј начина и са безброј исхода, довијамо како да разрастемо или разгранамо расположиве могућности пуњења или како да окрешемо или ишчупамо жеље.

Ми не можемо да знамо тачно, и тек нагађамо, колико и каквог пуњења већ има у нама кад долазимо на свијет. Потом, у раним годинама живота, стомак, глава и душа пуне нам се, обилатије или оскудније, прије него што ми почнемо да помишљамо на испуњавање жеља. И касније, када већ размишљамо о испуњавању наших жеља и пунимо сами себе, и даље се у нас улива пуњење које тече независно од наших жеља. Поред тога, и оно пуњење којим сами себе пунимо може да се покаже као неодговарајуће за наш осјећај испуњености. Међутим, ми се нужно пунимо, али се нужно и празнимо. Обоје су наша нужда и обоје могу да нас доведу до осјећаја испуњености, како у најприземнијем, тако и у најузвишенијем животном смислу, како у пуњењу и пражњењу цријева и мјехура, тако и у пуњењу и пражњењу душе. Пражњење нам пружа увид у све вриједно и безвриједно чиме се пунимо, и нуди нам да садржај нашег пуњења прилагођавамо према осјећају испуњености.

Живимо јер живот се улио у нас као у живе посуде, које се непрестано пуне и празне по начелу спојених посуда, и знамо да се из сваке такве посуде, прије или касније, живот излије. У међувремену, свако од нас жели да у својој посуди, с празнином од жеља, живи с осјећајем достојним људске посуде, а то је осјећај достојне испуњености достојних људских жеља.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.