Исидора Давидовић за „Глас“: Борба за правду вјечна тема театра

Вјерујем да ће форма овог комада и сценско прилагођење бити право освјежење за нашу публику, а да ће универзалне теме попут усамљености, отуђености и притисака капиталистичког друштва на појединца лако пронаћи пут до савременог гледаоца.

Рекла је ово за "Глас Српске" талентована глумица Исидора Давидовић објашњавајући своју ролу у комаду "Арапска ноћ", у режији младог редитеља Милана Богдановића, чија се премијера очекује ускоро у НПРС. Талентована умјетница истиче да је овај текст њемачког писца Роланда Шимелфенига на маестралан начин повезао ствараност и фантастику кроз судбине пет обичних људи.

- Ова "фантастична" приповијест испредана је кроз микросудбине пет обичних људи којима ће се пред очима гледалаца први пут десити живот у свој својој пуноћи. Као што сам наслов наговјештава, у основни наративни ток уплићу се и бајковити и фантастични мотиви, као и очигледна веза са "Хиљаду и једном ноћи", што је врло изазовно и егзотично и за глумце и за гледаоце. У овом комаду тумачим лик Франциске Деке, (само)изопштене, "заточене" и усамљене младе жене са врло необичном свакодневном рутином, која ће у овој ноћи бити поремећена. Због те изглобљености настаће домино ефекат који ће измијенити животне токове свих јунака ове приче. Још сам у процесу упознавања свога и осталих ликова, али имам осјећај да ће се ова представа дуго и успјешно играти - рекла је Давидовићева.

ГЛАС:  "Арапска ноћ" је дипломска представа Милана Богдановића. Он је режирао више представа у студентским и позориштима младих у Републици Српској и Србији. Ради се о јако талентованом редитељу, а ово је ваша прва сарадња?

ДАВИДОВИЋ: Ми смо још на самом почетку процеса, али оно што је било видљиво већ на првој проби је преданост свих сарадника и глумаца, са Миланом на челу, који је то доказао својом припремљеношћу и односом према задатку. Ако вас се не тиче то што радите, ако нисте "запосједнути" темом свога комада, успјех ће највјероватније изостати. Срећом, ми испред себе имамо младог човјека коме је јако стало до онога чиме се бави. Има неке космичке правде у томе да Милан Богдановић своју дипломску представу режира у позоришту у коме је одрастао, али та условност, вјерујем, носи са собом и додатну одговорност. За мене као глумицу у овом процесу најдрагоцјеније је то што се осјећам слободно да пробам и што имам простор за сопствене идеје, али ми је подједнако важна и сигурност коју ми режисер пружа својим знањем и визијом. Када немам рјешење на сцени, знам да ћу одговор и усмјерење добити од Милана или да ћемо удруженим снагама доћи до закључка који ће највише одговарати цјелини.

ГЛАС: Играте у награђиваној и хваљеној представи "Хекаба" у режији Радослава Миленковића. Представа је имала запажен број играња како у РС тако и у региону. У овој Еурипидовој трагедији поред Вас играју: Бранислав Алексић, Ана Винчић, Тара Јовановић, Андреа Новаковић и Мила Просан. По Вама, у чему је кључ успјеха овог препјева чувеног професора глуме Бранка Плеше и шта је то што публика препознаје као актуелно у комаду старом више од два миленијума?

ДАВИДОВИЋ: Генијални препјев Бранка Плеше значајно је допринио разумљивости ове античке трагедије. Његова прецизна и надахнута интерпретација очувала је лиричност и метрику античког стиха, док је истовремено освијетлила значења и емоције које кореспондирају и са садашњим тренутком. Из сценског читања професора Радослава Миленковића јасно се види да су теме ове трагедије изузетно актуелне и данас: издаја, освета, непромјенљивост судбине и сукоб појединца са вишим силама, било да су то богови, друштво или лични, унутрашњи демони.

Еурипидови јунаци нису идеализовани ликови, него слојевите личности са својим слабостима, дилемама и болним изборима, што их чини блиским савременом човјеку. Захваљујући преданој игри мојих колега, ова свевремена питања постају јаснија, доступнија и емотивно снажнија, омогућавајући новим генерацијама да се повежу с порукама ове грчке трагедије. Радује ме што данас на улицама видим лица људи спремних да се боре за правду о којој моје колеге и ја говоримо са сцене играјући "Хекабу".

ГЛАС: Ви сте на завршној години глуме. У класи сте професора Радослава Миленковића, глумца, редитеља те засигурно једног од најбољих глумачких педагога на нашим просторима. Како бисте описали Вашег професора у једној реченици?

ДАВИДОВИЋ: Неисцрпни извор енергије, храбрости, пожртвованости, топлине и вјечите дјечије занесености игром.

ГЛАС: Сваки умјетник има нешто што га је привукло умјетности, шта је то "натјерало" Исидору Давидовић да се нађе  у глуми, племенитом занату који даје много али и тражи велика одрицања?

ДАВИДОВИЋ: Можда ће звучати необично и нетипично за једну дјевојчицу, али моја машта и заинтересованост за изузетне и трагичне јунаке развијала се уз епску народну поезију, тачније кроз гусле. Тога, наравно, нисам била свјесна тада, али како сам одрастала у херцеговачкој породици, приповијести о фантастичним и несвакидашњим ликовима будиле су у мојој глави дубоку задивљеност и тјерале ме да замишљам ствари изван оквира познатог. Још тада се јавила моја тежња ка разумијевању непознатог и другачијег.  На мене је, сигурна сам, највише утицало то што је моја мајка страсни читалац и неко ко је ушушкао наш дом књигама и тако својим примјером развио навику читања и код мене.

Кроз књижевност, још у раном дјетињству, успоставила сам дубоку везу са фиктивним ликовима и потребу да то духовно, скривено између слова, претворим у изговорено, материјално. Иако поносна на све ове утицаје, ништа од овога не би дало плода да ме Господ својим додиром није предодредио за овај позив. Тако је мој однос у раду и одговорност према своме дару само покушај да сачувам трагове његових прстију на себи.

ГЛАС: Познато је да поред Вашег глумачког дара, који је неспоран, посједујете невјероватан дар за музику. Имате прелијеп глас о којем се доста збори у позоришним круговима. Како доживљавате ову прву умјетност, шта она представља за Вас?

ДАВИДОВИЋ: Музика је за мене неухватљива и необјашњива колико и глума, али пошто је нисам изабрала као свој примарни позив, она у мом животу задржава потпуно аутентичан облик, без притиска да нешто велико мора да се роди из те узајамне љубави. Самим тим, најслободније се осјећам у тренуцима када пјевам, тада у себи препознајем своје најаутентичније ја. Када је о музици ријеч, имам у плану неке нове пројекте, као и велику жељу да у будућности на сцени спојим ове моје двије "опсесије".

ГЛАС: Да ли спремате нешто ново када је у питању свијет глуме?

ДАВИДОВИЋ: Након премијере "Арапске ноћи" очекује ме премијера испитне представе "Кастинг" Александра Галина, чији текст смо адаптирали за потребе класе. Почетком прољећа планирамо нека гостовања и фестивале у региону, што ме нарочито радује јер се нашим студентским данима, нажалост, ближи крај.

Знање

ГЛАС: Недавно сте положили посљедњи испит на општој књижевности и театрологији на Филозофском факултету у Палама, колико су Вам теоријска знања помогла у практичном свијету глуме и како је било студирати упоредо на два факултета? 

ДАВИДОВИЋ: Много ми је значила та срећна околност синхроницитета у којем сам откривајући ствари у глуми истовремено добијала одговоре на нека теоријска питања и филозофска учења и обратно. Систематизација знања са мог првог факултета помогла ми је да боље разумијем свијет око себе, самим тим и ликове које тумачим. Није ми било довољно да научено изразим само кроз академски језик већ је моја природа тражила конфронтацију са публиком и директно компромитовање спознатог. Моји професори и на једном и на другом факултету имали су довољно разумијевања за мој необичан "случај" па смо заједничким снагама успјели да назремо крај овог путовања.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.