Ирена Солдат-Вујановић: Сарајевске институције коче пререгистрацију

Седам сарајевских установа културе нису државне институције културе, а носе предзнак бх, јер су до почетка сукоба у БиХ биле основане од стране Скупштине СР БиХ. Те институције биле су обавезне да изврше пререгистрацију сходно њиховим новим оснивачима, што још нису учиниле.

Рекла је ово у интервјуу "Гласу Српске" Ирена Солдат-Вујановић, помоћник министра за културу Републике Српске и додала да се пронашао "заобилазан" и "озакоњен" начин како их превести у институције државе, а да при том Министарство цивилних послова преузме финансирање неких од њих, без обзира на то што нема уставног упоришта за то.

- Чињеница је да је највећи број збирки, покретних добара, умјетничких дјела смјештено у Замаљском музеју, Галерији у Сарајеву итд. То не значи да Музеј РС или Музеј савремене умјетности РС немају вриједне и значајне збирке. Треба доћи и погледати збирке музеја у Бањалуци и свако ће се увјерити да није чак ни потребно наводити да су заступљена сва три конститутивна народа, јер постоји етички кодекс за све музејске раднике и све музеје који све то подразумијева - истакла је Солдат-Вујановић.

* ГЛAС: Како коментаришете чињеницу да су се културне институције ФБиХ "самопрозвале" државним институцијама, знајући да према Дејтону у БиХ не постоје државне институције културе?

СОЛДAТ-ВУЈAНОВИЋ: Оснивач се мора тражити у другом ентитету, јер никада није испоштован Вашингтонски споразум у којем се гаранти обавезују да преузму надлежност над свим институцијама које нису таксативно побројане као државне, а ту спада и седам установа које су до сада требало да добију свог оснивача. Можда је то разлог што закони бивше БиХ, који су се односили на ове установе, у највећем броју нису мијењани, зарад тих истих установа, јер је Дејтоном предвиђено да све институције које нису државне примјењују постојеће законе БиХ, док се не одлучи другачије. Уставом је прописано "да све владине функције и овлашћења које се овим Уставом изричито не додјељују установама БиХ, биће оне које постоје у ентитетима". Децидно су одређене надлежности установа БиХ, међу којима нема "државних институција културе".

* ГЛAС: Нико од надлежних институција у ФБиХ није преузео оснивање институција културе, па се тај проблем усмјерава на државне органе БиХ?

СОЛДAТ-ВУЈAНОВИЋ: Тако је, а све у намјери да им се наметне разматрање овог проблема. Тако је уведено финансирање тих седам установа, а на тај начин је дјелимично извршена промјена надлежности, самом чињеницом да се сваке године издваја текући грант од преко 2.000.000 марака из буџета БиХ за потребе тих установа. Поступак преноса надлежности финансирања тих установа са кантоналног нивоа на ниво Министарства цивилних послова траје већ дуги низ година, а основни циљ је заправо да се макар неке од њих устоличе на државни ниво. Оваква настојања подржао је и OHR препоруком да се финансирају средствима из државног буџета намијењеним за БиХ институције. Како није било уставног ни законског упоришта за то финансирање, проналажени су разни начини како да се тежиште финансирања пребаци са Кантона Сарајево и са федералног Министарства културе и спорта на Министарство цивилних послова. Уобичајена процедура начина финансирања тих седам институција, а која обавезно мора бити озакоњена, је доношење Закона о буџету институција БиХ и њихових међународних обавеза, који се усваја сваке године.

* ГЛAС: Да ли се институције културе Републике Српске финансирају из буџета Министарства цивилних послова БиХ?

СОЛДAТ-ВУЈAНОВИЋ: Институције културе чији је оснивач Влада РС, дјелимично се финансирају из буџета Министарства цивилних послова. Посљедње три године Министарство цивилних послова је учинило велики напор како би све заинтересоване институције културе учествовале равноправно на објављеном конкурсу. Истина јесте да је седам бањалучких институција обезбиједило дио финансијских средстава из буџета државе, али се мора рећи да су та средства заиста минорна у односу на она средства која се додјељују сарајевским установама.

* ГЛAС: Какво је објашњење за двоструке аршине у финансирању институција културе?

СОЛДAТ-ВУЈAНОВИЋ: Коментари који долазе из другог ентитета су да је бањалучке институције културе основала Влада РС, те самим тим обезбјеђује и све њихове трошкове, за разлику од сарајевских седам институција, "које немају свога оснивача па им Министарство цивилних послова мора давати новац".

* ГЛAС: Колико новца је издвојено из буџета за финансирање културних институција РС у 2011. години?

СОЛДAТ-ВУЈAНОВИЋ: Средства која су планирана за институције културе РС у 2011. години износе 10.406.265,00 КМ. То подразумијева да имамо средства за плате, материјалне трошкове и програмске активности. Међутим, ставка која је најмања до сада и која се стално значајно смањује је ставка за програмске активности, из разлога што је то једина ставка која се може донекле мијењати у односу на плате. Она се значајно смањила у посљедње двије године, што је посљедица свеукупне глобалне кризе, а што се одражава на квалитет и квантитет програма институција културе Републике Српске.

Буџет

* ГЛAС: Колики је био буџет за културу Републике Српске, а колики Федерације БиХ у прошлој години?

СОЛДAТ-ВУЈAНОВИЋ: Тврдећи да оснивач рјешава све као што је случај у РС, заправо је покушај да се наше институције "избаце", или да им се средства Министарства цивилних послова знатно умање, како би сарајевске институције добиле што више средстава. У 2010. години само 20 одсто средстава је додијељено институцијама РС, а 80 институцијама у Федерацији БиХ. Тако је буџет за културу Федерације БиХ у 2010. години износио 7.792,998.00 КМ, буџет за културу Кантона Сарајево 22.018.900,00 КМ, док је буџет за културу Републике Српске износио 11.757.000,00 КМ - рекла Ирена Солдат-Вујановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.