Фото: Интернет затвара врата библиотека
БAЊA ЛУКA - У инвазији модерних мас-медија и електронских средстава (телевизија, компјутер, Интернет), која својим ригидним клишеом отуђују дете од читања и нуде му готов производ у виду игрице, фотомонтаже, јефтиних и дегутантних емисија забавног карактера, лажног сјаја и(ли) виртуелног света, евидентно је да се књижевност за децу нашла у врло тешкој ситуацији.
Ово је за "Глас Српске" рекао писац за дјецу Тоде Николетић, који сматра да могућност да се путем Интернета дође пречицом до фабуле неког књижевног дјела обавезног у школском програму и у лектири, све више затвара врата библиотека и читаоница.
- Све то се одражава и на писце, јер је све мање интересовања за неко књижевно дело. Отуда је у понуди врло мало правих и добрих књижевних дела за децу, што се, опет, одражава на укус и васпитни код младог бића. Динамика којом теку информације путем визуелних и комуникативних медија немилосрдно утиче на младог човека да је нестрпљив, раздражљив, похлепан и незаинтересован за праве вредности, па тако и за књигу - рекао је Николетић.
Стваралаштво за дјецу је, додао је он, значајно за развој њихове свијести, педагошке дистинкције, хуманости, етике и љубави прије свега.
- Много је корисније када на основу описа неког лика у роману за децу, дете само створи слику о њему, него што ће му то режисер или костимограф дочарати у неком филму или драми.
Добра књига се чита лагано и у континуитету, за разлику од филма који одгледамо за сат или два - истакао је Николетић.
Према његовим ријечима, добра књига се чита по неколико пута.
- Она се анализира и из ње се примењују искуства на сопственом животу. Свако изграђено и модерно друштво је свесно колико популаризација књижевности за децу утиче на духовно стање и свест будућих грађана, односно носилаца друштвених промена. И свако развијено друштво води рачуна о свом вредносном критеријуму оличеном кроз великане књижевности - казао је Николетић.
Дјела као што су "Орлови рано лете", "Дјечаци Павлове улице", "Дружина Пере Квржице", "Плави чуперак" била су путоказ у формирању етичких и естетских вриједности дјетета.
- Књижевници и фарисеји као што су Бранко Ћопић, Мато Ловрак, Петар Кочић, Стеван Раичковић, Мирослав Мика Aнтић, Aлександар Вучо, Душко Радовић, били су национални хероји и највећи пријатељи деце.
Опадање интересовања за читање, наставио је он, резултирало је ниским нивоом свијести, бруталношћу, неукусом, па чак и духовном отуђеношћу, што се одразило на све слојеве друштва, а понајвише на дјецу у периоду ратова и разарања.
- Нада да ће бити боље су нови писци који долазе на књижевну сцену, као што су Дејан Aлексић, Игор Коларов, Урош Петровић, Велимир Ралевић, Јово Кнежевић и други. Уз књижевне класике као што су Ршумовић, Ерић, Ешић, Бекрић, Зубац, Одаловић, Стојковић, та нада је светлија, реалнија и све присутнија - рекао је Николетић.
Aко се осврнемо на период краја осамдесетих 20. века, евидентно је да је више било љубитеља књиге. Књига је била покретач свих авангардних промена. Књига је била сведок свих друштвених догађаја. Књига је, поготову за децу, била водич у свет, путна карта за повратак у бајковиту прошлост и времеплов за будућност.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике