Инфективни језик мржње

Новинари, мање или више образовани, знају да медији имају највећи утицај на људе и њихову интерпретацију и перцепцију реалности.

У напонском пољу јавног мњења врши се страшна пропаганда и притисак психотичних и нереалних новинара, којима је свијест пала у несвијест. Дакле, рат у људским главама, није престао.

То је стање, што би рекао Фројд, "неподношљивих околности" због великих притисака изнутра и са вана, када се сентрифугалне и центрипеталне социјалне силе помијешају, као јужни и сјеверни вјетар, који најбрже отапа снијег.

Aндрић би мудро рекао: "Чувајте се људи који мисле да су угрожени, они увијек изненада, неочекивано и подмукло нападају", а Војислав Лубарда би додао "најопаснији су људи који маштају", имајући при руци моћно средство дјеловања на људе - медије, а поготово телевизију.

Када је у питању Федерална телевизија и Бакир Хаџиомеровић и његових 60 минута, најбоље је рећи "какав човјек таква и бесједа". Он подстиче негативне елементе у новинским и телевизијским вијестима.

Слажем се, што би рекао Горки, "да је истина Бог слободног човјека", али новинари који су робови мржње желе да жртва њихових медијских удара заврши у затвору или на гробљу.

У Републици Српској и БиХ има Закон о заштити од клевете, који у бесудној и непостојећој држави БиХ не важи, јер "правда држи земљу и градове, правда држи, а неправда руши".

Језик медија поново сије страх, хушкање, смрт једном човјека на челу "злочиначког народа", а од кохезионог јединства народа и народности у БиХ нема и никада неће бити ништа.

НAТО је знао да ће бити болно одвојити Косово, као огњиште духовности Срба, а када су то успјели, сву пажњу су усредсриједили на Републику Српску и премијера Милорада Додика, који штити православље, као Свети Сава, од ватиканске најезде и џихадлија.

Ђинђића су, када им је рекао "ако се Косово одвоји од Србије, ми ћемо Републику Српску припојити Србији", убили са плаћеним наручиоцима који су чували режим Слободана Милошевића, који је, што би рекао велики српски писац, био агент ЦИA до пола утакмице…

Најбоље би било призивати Теслину универзалну одбрану човјечанства од зла: "Енергија једне мисли може одредити кретање цијелог космоса."

Ипак, има наде, као што би рекао хроми Вук Караџић: "Не да се, али ће се дати."

Ријеч, као специфична људска драж, носи акционе струје мозга. Ко ће се коме дати, видјећемо, али садашње стање је стање "неподношљивих околности", тако да добромислен човјек нема стрехе испод које би се склонио.

Зато се сваки дан деси једно или два убиства, као резултат општедруштвеног безнађа и беспомоћности друштва појединцу, како би му очували ментално здравље, да не стави ороз на душу и изврши насиље над самим собом.

И без рата, ми смо народ украдене будућности, којем је прошлост жива закопана у садашњост.

Поштени новинари и интелектуалци немају шансе да то поправе, јер им је вода до уста, јер траже појас за спасавање од општег потопа страхом који носи инфективни језик мржње.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.