
Заправо то заиста јесте права међународна драмска радња. Почело је када ме је у новембру декан ГИТИС-а позвао и предложио да поставим представу са студентима у Бањалуци. Звучало је као кул авантура па нисам дуго размишљао. И био сам узбуђен што ћу се овдје овог пролећа упознати са овим младим, свјежим људима.
Рекао је ово за "Глас Српске", талентовани руски редитељ Илија Зајцев, који је ових дана био гост Бањалуке, режирајући на сцени Студентског културног центра Универзитета у Бањој Луци (СКЦ УНИБЛ) премијерно извођење представе "Два витеза из Вероне", класично дјело Виљема Шекспира и објашњавајући како је дошло до тога да руски редитељ ради дјело енглеског драматурга у српском театру? Ово је уједно и прва премијера страног редитеља у СКЦ-у, што овај догађај чини посебно значајним за бањалучку културну сцену, будући да је публика имала прилику да ужива у савременој адаптацији класичне приче о љубави, пријатељству и части, која је, како сам Зајцев наводи, представљена кроз призму младалачке енергије, неизвјесности и дубоких људских дилема, која га је привукла током рада на школовању.
- Имали смо семестар Шекспирових комедија у ГИТИС-у и ја сам изабрао ову представу. Заинтересовала ме је јер има неке заиста снажне сцене и монологе који доносе данашње теме. И у овој представи видим поријекло Шекспирових трагедија. Мислим да су његови ликови попут Јага и Едмунда рођени негдје овдје. А ова представа је о младим и страственим људима па сам одлучио да је добра идеја да је направим са студентима.
ГЛАС: Тема ове представе је пријатељство, љубав и невјерство, теме старе колико и човјечанство, али и даље подједнако релевантне данас Могло би се чак рећи да у овој ери искривљених моралних вриједности никада нису биле релевантније
ЗАЈЦЕВ: За мене је главна тема ове представе да жеље и амбиције уништавају човјека изнутра и све око њега. И мислим да је то заиста релевантно за данас.
ГЛАС: Ви сте млади умјетник, радите са младим ансамблом, у другачијем окружењу и на другачијем језику. Колико је у практичном смислу тешко режирати представу под таквим околностима?
ЗАЈЦЕВ: Прилично је тешко, јер позориште је заиста питање нијансираног дјеловања па често морамо да пронађемо пажљиве ријечи и наравно имали смо неких проблема због језичке баријере. Ипак, главна ствар је да су глумци имали велику жељу за радом. И мислим да ако неко заиста жели да разумије некога- разумјеће.
ГЛАС: Природно стање младог умјетника јесте да се побуни против класике, али Ви режирате Шекспира, радили сте дјела Харолда Пинтера и Чехова. Да ли су класици постали авангардни у односу на оно што се данас нуди публици као модерно позориште?
ЗАЈЦЕВ: Ако погледате историју позоришта, видјећете да је авангардним дјелима често била потребна управо класика да би направили експеримент на сцени. Али говорећи о мени, ја само бирам представе које ми се свиђају и које осјећам као актуелне и није ми битно у којем времену је представа написана.
ГЛАС: Кад смо већ код Пинтера и Чехова, зашто су баш комади ова два драмска великана изабрана за Ваше позоришне режије?
ЗАЈЦЕВ: "Галеб" је представа о позоришту. На четвртом курсу сам осјетио потребу да формулишем свој осјећај за професију и ова представа ми је пружила ту прилику. Када смо већ код Пинтера, он ми је веома близак аутор због његовог хумора и скривене у њему стрепње од игре. И волим дјела гдје не можете дефинисати жанр. Он је апсурдиста, али у његовим драмама нема ничег нестварног. Може се рећи да открива парадоксе живота и послије тога се осјећате огољено.
ГЛАС: Како видите руско позориште данас и позоришне трендове уопште у 21. вијеку, колико је позориште пожељно и неопходно као двомиленијумска умјетничка форма за људе у ери дигиталне технологије и све бржег живота модерног доба?
ЗАЈЦЕВ: Видим руско позориште у заиста лошој ситуацији због недостатка било каквог смисла и жеље да се упушта у сложене и смјеле идеје. Али публика је веома гладна за овим, јер нам је у нашем лудом времену заиста потребан природни дијалог лицем у лице. А позориште пружа ову прилику.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.