Игор Бојовић: Праизведба Оштећених могућа у Бањалуци

Криза драмског текста постојала је и раније, а сада се, захваљујући финансијским проблемима у којима су се многа позоришта обрела, та криза још више продубљује. Буџети су сведени на минимум, број продукција је редукован до крајњих граница.

Управо зато и позоришни центри се селе тако да не само да не искључујем могућност већ ћу се радовати уколико праизведба "Оштећених" буде управо у Народном позоришту Републике Српске у Бањалуци, рекао је драмски писац и умјетнички директор Позоришта лутака "Пинокио" Игор Бојовић, који ускоро завршава писање новог драмског комада "Оштећени".

Бојовићев драмски текст писан у стиху "Свирано де Бержерак", настао по мотивима Ростановог "Сирана де Бержерака" недавно је премијерно изведен на сцени позоришта "Пуж", у режији Југа Радивојевића.

* ГЛAС: Колико писање драмских текстова у стиху захтијева посвећеност и да ли ја оваква форма првенствено добра за најмлађу публику?

БОЈОВИЋ: Позориште "Пуж" је указало велику част и Игору Бојовићу и Југу Радивојевићу отворивши нам широм врата за праизведбу мог новог комада за децу "Свирано де Бержерак". Већ самим насловом желео сам да укажем на то да је реч о комедији, тачније реч је о комедији забуне са срећним крајем. Ова тема одавно ме заокупља, "Сирано де Бержерак" Едмона Ростана је мој омиљени комад. Па ипак, нисам се превише угледао на њега, направио сам своју причу са познатим ликовима. Иако сам комад радио у стиху он се у великој мери разликује од Ростановог александринца. Зато и нарочито долазе до изражаја лирско-љубавне сцене, у којима се читају Свиранова писма и у којима сам цитирао оригинал. Кад говоримо о писању у стиху онда бих свакако нагласио да је овде реч о позоришном стиху, који је пријемчив и лако изговорљив, који, нарочито кад га изговарају глумци као што су Бода Нинковић, Бане Зеремски, Тамара Драгичевић, Милена Васић и Урош Јаковљевић бива лако прихваћен и од најмлађе публике. Деца воле игру речи која је уплетена у драмску радњу и у драмски сукоб. Свакако је теже писати на овакав начин, потребно је више одрицања и више посвећеничког рада, али ја у томе уживам, а нарочито кад дело видим оваплоћено на сцени. Такво задовољство имао сам и у Бањалуци, где се већ годинама, управо у режији Југа Радивојевића у Позоришту за дјецу са приличним успехом изводи мој "Петар Пан".

* ГЛAС: Такође, Ваш текст "Краљевско ново одело" на сцену Позоришта лутака "Пинокио" поставиће пољски редитељ Јарослав Aнтоњук. Шта малишани могу да чују и науче из ове представе?

БОЈОВИЋ: "Краљевско ново одело" написао сам по мотивима Aндерсенове бајке "Царево ново одело" као сатиру за децу. У овом комаду најмлађа публика смејаће се похлепном и нарцисоидном краљу који продаје део по део краљевства да би куповао скупа одела. Тако бива лака мета преварантима који му за пуно златника шију "невидљиво" одело, убеђујући га да му савршено стоји. Кад краљ изађе го пред народ и обрука се, само наизглед ће из овога извући поуку. Бруку ће преживети по систему "сваког чуда три дана доста, а после се све заборави". И даље ће бити краљ, а стару навику замениће новом: уместо на одела новац ће трошити на скупе кочије и коње… Па и поред оваквог краја деца ће кроз значењски ниво комада моћи да извуку поуку, да се, тачније, запитају да ли је добро бити похлепан и властољубив какав је антијунак наше приче. Кад кажем наше онда мислим на Позориште лутака "Пинокио", јер већ видим представу коју ће режирати један од најзначајнијих европских луткарских редитеља Јарослав Aнтоњук. Идејно решење сценографије и лутака ради Ева Фаркашова, музику Богдан Шћепански, што су такође велика европска имена. У "Пинокију" се унапред радујемо раду на овој представи, глумци са нестрпљењем очекују Aнтоњуков долазак, а ми остали стрепимо да све буде у реду и надамо се успеху…

* ГЛAС: Као дугогодишњи директор, а сада умјетнички директор "Пинокија", на шта стављате акценат када правите репертоар?

БОЈОВИЋ: Три су корпуса на која би се репертоар "Пинокија" могао поделити: дела класичне литературе (као што је Толстојева "Балада о Шарцу"), нова читања познатих бајки (као што су "Црвенкапа", "Пепељуга", итд.) и дела настала на основу наше епске и културне баштине ("Женидба краља Вукашина", "Бајка о цару и пастиру"). Имали смо и неколико успешних искорака и изван ова три корпуса, као што су "Маџ Металик", представа са лутком високом пет и по метара са којом смо отворили "Битеф", "Белеф" и бројне друге фестивале, као и луткарска представа за одрасле "Ивице". Но, у свему што радимо пре свега бринемо о дечјој перцепцији и о томе да у нашим представама, ма колико оне биле рађене на модеран начин, очувамо неке класичне вредности насупрот поплави квази-јунака и кича, којем су наша деца путем бројних ТВ канала и интернета изложена.

Театри у Српској

* ГЛAС: Шта је по Вашем мишљењу највећи проблем када је ријеч о српским позориштима?

БОЈОВИЋ: Недовољна међусобна сарадња, недовољан проток и размена идеја, гостовања и сл. Ово се, наравно, не односи ни на Дјечије ни на Народно позориште Републике Српске из Бањалуке. Они су у том смислу свакако позитиван пример осталима. Од изузетног су значаја и Међународни фестивал позоришта за дјецу који у Бањалуци годинама окупља најзначајније ствараоце и доводи представе из целог света. не занемарујући при томе ни позоришта у окружењу, као и Театар фест "Петар Кочић", који се заснива на делима домаћих драмских писаца. Посебно радује чињеница да иза свега овога стоји и подршка државе са јасном свешћу о томе да народ који не негује сопствену културу нема ни сопствени идентитет.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.