Igor Bojović: Praizvedba Oštećenih moguća u Banjaluci

Kriza dramskog teksta postojala je i ranije, a sada se, zahvaljujući finansijskim problemima u kojima su se mnoga pozorišta obrela, ta kriza još više produbljuje. Budžeti su svedeni na minimum, broj produkcija je redukovan do krajnjih granica.

Upravo zato i pozorišni centri se sele tako da ne samo da ne isključujem mogućnost već ću se radovati ukoliko praizvedba "Oštećenih" bude upravo u Narodnom pozorištu Republike Srpske u Banjaluci, rekao je dramski pisac i umjetnički direktor Pozorišta lutaka "Pinokio" Igor Bojović, koji uskoro završava pisanje novog dramskog komada "Oštećeni".

Bojovićev dramski tekst pisan u stihu "Svirano de Beržerak", nastao po motivima Rostanovog "Sirana de Beržeraka" nedavno je premijerno izveden na sceni pozorišta "Puž", u režiji Juga Radivojevića.

* GLAS: Koliko pisanje dramskih tekstova u stihu zahtijeva posvećenost i da li ja ovakva forma prvenstveno dobra za najmlađu publiku?

BOJOVIĆ: Pozorište "Puž" je ukazalo veliku čast i Igoru Bojoviću i Jugu Radivojeviću otvorivši nam širom vrata za praizvedbu mog novog komada za decu "Svirano de Beržerak". Već samim naslovom želeo sam da ukažem na to da je reč o komediji, tačnije reč je o komediji zabune sa srećnim krajem. Ova tema odavno me zaokuplja, "Sirano de Beržerak" Edmona Rostana je moj omiljeni komad. Pa ipak, nisam se previše ugledao na njega, napravio sam svoju priču sa poznatim likovima. Iako sam komad radio u stihu on se u velikoj meri razlikuje od Rostanovog aleksandrinca. Zato i naročito dolaze do izražaja lirsko-ljubavne scene, u kojima se čitaju Sviranova pisma i u kojima sam citirao original. Kad govorimo o pisanju u stihu onda bih svakako naglasio da je ovde reč o pozorišnom stihu, koji je prijemčiv i lako izgovorljiv, koji, naročito kad ga izgovaraju glumci kao što su Boda Ninković, Bane Zeremski, Tamara Dragičević, Milena Vasić i Uroš Jakovljević biva lako prihvaćen i od najmlađe publike. Deca vole igru reči koja je upletena u dramsku radnju i u dramski sukob. Svakako je teže pisati na ovakav način, potrebno je više odricanja i više posvećeničkog rada, ali ja u tome uživam, a naročito kad delo vidim ovaploćeno na sceni. Takvo zadovoljstvo imao sam i u Banjaluci, gde se već godinama, upravo u režiji Juga Radivojevića u Pozorištu za djecu sa priličnim uspehom izvodi moj "Petar Pan".

* GLAS: Takođe, Vaš tekst "Kraljevsko novo odelo" na scenu Pozorišta lutaka "Pinokio" postaviće poljski reditelj Jaroslav Antonjuk. Šta mališani mogu da čuju i nauče iz ove predstave?

BOJOVIĆ: "Kraljevsko novo odelo" napisao sam po motivima Andersenove bajke "Carevo novo odelo" kao satiru za decu. U ovom komadu najmlađa publika smejaće se pohlepnom i narcisoidnom kralju koji prodaje deo po deo kraljevstva da bi kupovao skupa odela. Tako biva laka meta prevarantima koji mu za puno zlatnika šiju "nevidljivo" odelo, ubeđujući ga da mu savršeno stoji. Kad kralj izađe go pred narod i obruka se, samo naizgled će iz ovoga izvući pouku. Bruku će preživeti po sistemu "svakog čuda tri dana dosta, a posle se sve zaboravi". I dalje će biti kralj, a staru naviku zameniće novom: umesto na odela novac će trošiti na skupe kočije i konje… Pa i pored ovakvog kraja deca će kroz značenjski nivo komada moći da izvuku pouku, da se, tačnije, zapitaju da li je dobro biti pohlepan i vlastoljubiv kakav je antijunak naše priče. Kad kažem naše onda mislim na Pozorište lutaka "Pinokio", jer već vidim predstavu koju će režirati jedan od najznačajnijih evropskih lutkarskih reditelja Jaroslav Antonjuk. Idejno rešenje scenografije i lutaka radi Eva Farkašova, muziku Bogdan Šćepanski, što su takođe velika evropska imena. U "Pinokiju" se unapred radujemo radu na ovoj predstavi, glumci sa nestrpljenjem očekuju Antonjukov dolazak, a mi ostali strepimo da sve bude u redu i nadamo se uspehu…

* GLAS: Kao dugogodišnji direktor, a sada umjetnički direktor "Pinokija", na šta stavljate akcenat kada pravite repertoar?

BOJOVIĆ: Tri su korpusa na koja bi se repertoar "Pinokija" mogao podeliti: dela klasične literature (kao što je Tolstojeva "Balada o Šarcu"), nova čitanja poznatih bajki (kao što su "Crvenkapa", "Pepeljuga", itd.) i dela nastala na osnovu naše epske i kulturne baštine ("Ženidba kralja Vukašina", "Bajka o caru i pastiru"). Imali smo i nekoliko uspešnih iskoraka i izvan ova tri korpusa, kao što su "Madž Metalik", predstava sa lutkom visokom pet i po metara sa kojom smo otvorili "Bitef", "Belef" i brojne druge festivale, kao i lutkarska predstava za odrasle "Ivice". No, u svemu što radimo pre svega brinemo o dečjoj percepciji i o tome da u našim predstavama, ma koliko one bile rađene na moderan način, očuvamo neke klasične vrednosti nasuprot poplavi kvazi-junaka i kiča, kojem su naša deca putem brojnih TV kanala i interneta izložena.

Teatri u Srpskoj

* GLAS: Šta je po Vašem mišljenju najveći problem kada je riječ o srpskim pozorištima?

BOJOVIĆ: Nedovoljna međusobna saradnja, nedovoljan protok i razmena ideja, gostovanja i sl. Ovo se, naravno, ne odnosi ni na Dječije ni na Narodno pozorište Republike Srpske iz Banjaluke. Oni su u tom smislu svakako pozitivan primer ostalima. Od izuzetnog su značaja i Međunarodni festival pozorišta za djecu koji u Banjaluci godinama okuplja najznačajnije stvaraoce i dovodi predstave iz celog sveta. ne zanemarujući pri tome ni pozorišta u okruženju, kao i Teatar fest "Petar Kočić", koji se zasniva na delima domaćih dramskih pisaca. Posebno raduje činjenica da iza svega ovoga stoji i podrška države sa jasnom svešću o tome da narod koji ne neguje sopstvenu kulturu nema ni sopstveni identitet.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.