И зидови имају језик

Предмет интересовања данашњих графитера су политичка дешавања, социјалне теме у процесу транзиције, сиромаштво, људска права. О томе свједоче графити: "Не кради! Држава мрзи конкуренцију", "Ми не крадемо од богатих већ само враћамо отето", "Ко учи знање, ко краде имање"

ГРAФИТИ нам понекад више говоре о стварности него читаве социолошке студије од неколико стотина страница. Они су нека врста израза духовне ситуације времена, колективног стања духа, опис стварности, каже у интервјуу за "Глас Српске" публициста и сатиричар Ђорђе Латиновић, чија је нова књига под називом "Добро дошли у свијет ублеха" изазвала пажњу читалачке публике. 

Латиновићево бављење графитима бацило је ново свјетло на поруке са зидова као савремени урбани феномен и дио културног идентитета сваког града.

? У Вашу књигу "Добро дошли у свијет ублеха" увршћени су графити из градова БиХ. Шта је то што је одлика графита овог времена?

Графити су урбана субкултура младих, углавном алтернативно или контракултурно усмјерена у односу на владајући мејнстрим у култури и друштву. Графити су фолклорна појава новијег датума, медиј нове генерације младих људи изгубљених у урбаним гетима великих градова. Постоје неке опште константе и одлике текстуалних графита у свим временима које важе и за ово наше вријеме. То су краткоћа и јасноћа поруке, асоцијативност, понекад двосмисленост и вишесмисленост, тачност описа ситуације на коју се односи и на крају духовитост као можда најважнија и најпрепознатљивија одлика графита.

Одлика најбољих и најчешћих графита нашег времена је њихова социјална ангажованост, друштвена критичност и цинизам помијешан са скептицизмом према стварности. 

? Шта је то што је у жижи интересовања данашњих писаца

графита?

- Предмет интересовања данашњих графитера су углавном политичка дешавања, социјалне теме у процесу транзиције, посебно приватизација, сиромаштво, људска права, непролазна теме људске слободе и правде, криминал и корупција у друштву итд. О томе свједоче сљедећи графити: "Не кради! Држава мрзи конкуренцију", "Ми не крадемо од богатих већ само враћамо отето", "Власт ствара глад, глад ствара бијес, бијес ствара револт а револт револуцију", "Ко учи знање, ко краде имање". "Били смо утопија, сад смо Етиопија", "Пензионери су постали хонорарни радници чистоће - празне контејнере".

 ? С обзиром на то да сте се осврнули на графите кроз дужи период, које су то поруке на зидовима биле најинвентивније?

Најчешћи службени графит из времена раног социјализма био је "Живио друг Тито!", који су исписивали политички активисти. Графити алтернативаца из времена осамдесетих година социјализма били су неки начин најинвентивнији, најлуциднији, суптилно политични и дозирано филозофични. То је вријеме појаве панка, "новог вала", "новог примитивизма" и опште демократизације до које је дошло тих година. Графити деведесетих година пак, по природи ствари, са нарастањем друштвених и политичких прилика које су јасно предсказивале долазак рата били су по свом садржају, темама и порукама грубљи, експлицитнији, директнији и политички разорнији.

? У неким градовима графити су у центру, док су у другим истјерани на периферију. Чиме то објашњавате?

Графити су одраз и социјалног стања у савременом урбаном друштву. Срећемо их у оним дијеловима града, у предграђима и на периферији који су сиромашнији, који су гетоизирани и препуштени дјеловању разних група са маргине друштва или од апсолутних социјалних аутсајдера. Савремени турбокапитализам на Западу, у својој глобализирајућој дигиталној фази свакако да не дозвољава скрнављење друштвеног мира, економског сјаја и социјалне кохезије, исписивањем субверзивних порука на јавним и приватним површинама у центру града. У транзицијским земљама још увијек их можемо срести и у центру града, али све мање. Међутим, када желе нешто важно да саопште графитери налазе начин да то и саопште исписујући графите на видљивим мјестима у центру града.

Глас народа  

Графити својим атрактивним језиком, једноставношћу обично изражавају оно што сви у друштву мисле али неће или не смију да јавно кажу, тако да су они својеврстан "глас народа" или барем став неке ћутљиве већине, иако исписани особеном руком појединца. Графити су често израз урбане гериле, индивидуалног бунта, протеста и отпора доминантном и владајућем политичком мишљењу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.