Христолика природа највећи дар Божији

Књижевна пера и сликарска платна често су ношена маштом умјетника стварала дјела надахнута причом о рођењу Христовом у пећини Витлејему, док анђели радосно пјевају о срећном догађају. Ни до данас се ништа није промијенило, па ствараоци нашег доба радо посежу за мотивима великог хришћанског празника, Божића.

- Христово рођење је извор за све празнике хришћанске, јер да није било рођења не би било ни крштења, ни васкрсења. Нема свечаније и љепше атмосфере у породици од Бадње вечери и првог дана Христовог рођења - рекао је академски сликар Хаyи Бранко Никитовић.

Он подсјећа да је апостол Лука био сликар и данас га еснафи Удружења ликовних умјетника славе као свог заштитника и крсну славу.

- Христово рођење је незаобилазна сцена у свим храмовима и домовима свих цркава, али се јавља и као појединачна икона на иконостасу. A на сам Божић је и целивајућа икона у цркви. Пећина и у њој јаслице, Богородица са Јосифом и младим Исусом док се пастири клањају, а све је осветљено звездом која својом светлошћу испуњава пећину и осветљава новорођеног Христа - каже Никитовић.

Aкадемски сликар Михаило Ракита истиче да се у ликовној умјетности мотив Божића, односно Христовог рођења, у православљу ради на специфичан начин који се базира на старом византијском виђењу овог догађаја.

- Најчешће се ради на иконама, као што је икона Рођења Христовог. Овај догађај се представља са одређеним елементима који су записани у Библији. Ради се пејзаж у којем је пастирска пећина, овце и краве. Aнђели су на небу, у даљини виде се тројица мудраца који долазе, анђео који пастирима говори о том срећном догађају - испричао је Ракита.

Према његовим ријечима, сви елементи из приче о рођењу Христовом, у себи имају много симболичног.

- Тамна пећина означава таму људског света у којој ће се родити Христос, који ће ту таму осветлити. Изабран је Витлејем, зато што то у преводу значи дом хљеба. Имамо и симболику Христових речи: Једите, тијело моје, то је ваш хљеб. Кроз све те симболе испричана је фина прича, која се може лако памтити и стално понављати кроз вријеме - нагласио је Ракита.

Да Божић заокупља и умјетнике савременог доба потврдио је и књижевник Радомир Д. Митрић.

- Рођење Богочовјека од библијских времена је важан лајтмотив у књижевности преко средњовјековне литургичке књижевности до савременог доба. И данас стварају књижевници чија су дјела утемељена у тој традицији. То је за наш хришћански род битна ставка очувања идентитета у вијековима који долазе - сматра Митрић.

Он каже да књижевници славе Христа, лучу свјетлости, који је одагнао таму паганских времена.

- Могућност рођења искупитеља свијета, бића божанске природе, надилази сваку другу књижевну тему. Лик Христа је најсјајнија прича од свих прича, крин у литератури свих доба. Он који сабире људе у свечовјечанство ближећи га васкрсењу. И породице која фрагментира данашња технолошка ера. Као у оној Шантићевој пјесми "Претпразничко вече" - рекао је Митрић и додао да је за њега као писца, Христолика природа највећи дар божији, његове бесједе најсвјетлији примјери ријечи и њихових парабола.

Хаyи Бранко Никитовић каже да је код умјетника љубав према Богу увијек била иконска.

- Има, наравно, и много оних који се несигурним корацима приближавају великим духовним темама. Ликовна умјетност је увијек била спознајни пут и начин на који могу да изразе себе и комуницирају са другима и тако успоставе заједништво, а у том заједништву спознају свјетлост, љубав и способност обожавања - закључио је Никитовић.

Да божићни празници заузимају централно мјесто у нашем народном календару подсјетио је и кустос етнолог Владимир Ђукановић.

- Бадњи дан и први дан Божића су најзначајнији и обичајима најбогатији празници божићног циклуса. Обичаји у вези са Бадњим даном и Божићем међусобно се прожимају и чине нераскидиву цјелину. Тако се, у народу, за неке повезане и неодвојиве ствари каже "као Бадњи дан и Божић" - рекао је Владимир Ђукановић.

Обичаји

Владимир Ђукановић је испричао који су божићни обичаји чврсто укоријењени у народу. Ријеч је о светом дрвету - бадњаку, божићној слами, положајнику, чесници, као и мирбожењу свих људи.

- Прије ручка укућани су се увијек мирбожили, односно међусобно љубили, измјењујући честитке и поздраве: "Мир Божији, Христос се роди". На овај начин посвађани су се мирили и праштали увреде једни другима - каже Ђукановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.