Her­ce­go­vi­na od je­zi­ka i hu­mo­ra

БAЊA ЛУКA - Књижевност ми је дала, а и узела много. Узела ми је забринутост човека да савлада те огромне књиге, које истражује и које су написане да их прочита. То је сигурно основни проблем писца, да у датом времену савлада велику књижевну грађу - рекао је за "Глас Српске" књижевник Радослав Братић, чија су изабрана дјела у издању билећке "Просвјете" промовисана у петак у Бањој Луци.

Aутор дјела која су обиљежила српску књижевност, "Слика без оца", "Зима у Херцеговини", "Писац и документ", "Страх од звона", осврнуо се на стваралачки период у којем су настале ове књиге.

- Док је човек млад, мисли да му је дато бескрајно време, а после види да то није тачно. Сада видим да ми је књижевност дала једно огромно задовољство у читању. Могао сам да живим у жељеном времену, да носим разна одела, да једем храну какву хоћу и да учествујем у различитим ратовима. Aли и да живим у средњем или овом веку - каже Братић.

У цјелокупном књижевном опусу Братић се непрестано враћа свом завичају, Херцеговини, из које су потекле бројне приче и јунаци његових дјела.

- Херцеговина ми је прави завичај, а у томе лежи и једна језичка тема. Некада волим и да се нашалим, па кажем да ми у Херцеговини нисмо имали ништа осим мало језика и мало хумора - испричао је Братић. 

О Братићевом дјелу говорио је и предсједник билећке "Просвјете" Никола Aсановић, који је истакао да им је овај књижевник указао велико повјерење изабравши их за издавача својих изабраних дјела.           

Књижевник Зоран Костић је подсјетио на своје дугогодишње познанство са Братићем и оригиналност израза овог мајстора писане ријечи.   

- У Братићевим дјелима и предмети причају и постају јунаци - рекао је Костић.

Професор доктор Мирољуб Јоковић нагласио је велики значај Братићевог књижевног дјела.

- Готово све значајне награде у српској књижевности са разлогом су припале Радославу Братићу - каже Јоковић.

Дјело

Радослав Братић је написао више драма за радио и телевизију. Припремио је више антологија текстова из иностраних књижевности. Као уредник у БИГЗ-у, уредио је десетак библиотека домаће и стране књижевности.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.