„Хасанагиница“ у Источном Сарајеву: Сједињење епског, драмског и модерног

ИСТОЧНО САРАЈЕВО – На сцени Народног позоришта Источно Сарајево синоћ је изведена представа „Хасанагиница“ Градског позоришта Семберија из Бијељине, у режији Душана Тузланчића, по драматизацији Љубомира Симовића чувене народне баладе.

Позоришна сала била је испуњена до посљедњег мјеста, а публика је уживала у дјелу које на јединствен начин спаја епско, драмско и савремено, а у којем је учествовало десет глумаца.

Главну улогу Хасанагинице тумачи Бојана Милановић, која истиче да је ова улога од посебног значаја за њену каријеру:

– Са монологом „Хасанагинице“ уписала сам Академију умјетности у Новом Саду и та улога ми је остала у срцу. Када ме је Градско позориште Семберија позвало, одмах сам прихватила. Велика је одговорност данас играти „Хасанагиницу“, можда и већа него икада, али сам улогу прихватила с великом посвећеношћу – истакла је Милановић.

Говорећи о положају жене у балади и његовој повезаности са савременим добом, Милановић је нагласила да је Хасанагиница „жена без имена“, што већ само по себи одражава њен положај:

– То заправо говори о њеном неположају. И данас је женама тешко, али на другачији начин. Као умјетница могу да разумем тежину мајчинства, брака и свега што прати једну жену. У многим стварима сам се могла идентификовати с њом и разумјети колико је тешко сачувати самосталност – појаснила је глумица.

Гостовање у Источном Сарајеву било је њено прво у овом граду, а представа је, како истиче, у четвртој сезони извођења и синоћ је одиграна двадесети пут.

Режисер Душан Тузланчић подсјетио је на историјску и умјетничку тежину ове баладе:

– Прошло је више од 400 година откако је „Хасанагиница“ записана, а преводили су је Гете, Пушкин, Бајрон... Пола вијека је како је Симовић направио драматизацију, а од тада су је играли највећи глумци и режирали најзначајнији редитељи. Ово је дјело о којем постоји више од хиљаду триста библиографских јединица – навео је Тузланчић.

Истакао је да је циљ био створити представу која надилази уске националне оквире и проговара универзалним језиком трагедије:

– Имали смо срећу да окупимо екипу дивних сарадника. Глумци заиста воле ову представу и публика је свуда лијепо реаговала – додао је режисер.

Умјетнички директор Народног позоришта Источно Сарајево Зоран Тодоровић нагласио је значај сарадње позоришта унутар Републике Српске:

– Без међусобне сарадње наших позоришта нема напретка. То је једино мјерило да ли растемо и ми и наши партнери. Срећом, сарадња са Градским позориштем Семберија је одлична, као и са редитељем Тузланчићем и цијелом њиховом екипом – истакао је Тодоровић.

Додао је да Народно позориште Источно Сарајево тренутно ради на четири до пет нових продукција, те да је започета и копродукција са позориштем из Градишке:

– Ријеч је о сјајној и занимљивој представи, али реализација је изазовна због недовољног броја стручног кадра иза сцене. То су кључни послови без којих представа не може да живи. Надамо се да ћемо убрзо моћи да запошљавамо нове људе. Као што кажу – небо је граница, али и буџет – закључио је Тодоровић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.