Хари Потер засјенио Баш Челика

БAЊAЛУКA - У мору шунда и кича који је захватио умјетност нису остала поштеђена ни позоришта за дјецу. Умјесто квалитетних представа рађених по дјелима књижевних класика за дјецу, често се у позориштима раде комади површног садржаја који само забављају, а ничему не уче малишане.

Књижевник Љубивоје Ршумовић каже да на сцени дјечијих позоришта одавно није видио Хајдука Станка, "Јазавца пред судом", "Јежеву кућицу", па ни Нушићеве "Хајдуке". Како каже, одавно није било "Баш Челика", ни неког "Краљевића Марка", ни "Бабароге". Aли било је "Невена" Змај Јовиног, додуше на телевизији, али би могло да га буде и на позоришним сценама.

- Одавно нема "Торте са пет спратова" Добрице Ерића, који је, свакако, живи класик. Нема Мише Станисављевића и његовог "Царевог заточника". Нема Бошка Трифуновића и његове "Бајке о цару и пастиру". A свега тога би могло и морало да буде. Пре Петра Пана, Харија Потера, или бар напоредо са њима - сматра Ршумовић.

Пјесник Тоде Николетић подсјећа да позориште за дјецу треба да се бави људском маштом, осјећањима, побудама, фантазијом, развијајући у најмлађој публици способност за размишљање, естетичко просуђивање, дизајн, критичност и креативност.

- Ретка су позоришта за децу која располажу материјалним условима за рад и која имају подршку локалне самоуправе, како би се код најмлађе популације развијала свест о позоришној култури. Aли и ретка су позоришта која на свом репертоару чувају књижевну баштину домаћих аутора, сценографа, костимографа и композитора - истиче Николетић.  

Према његовим ријечима, све се то одразило и на интересовање писаца за бављење позоришним стваралаштвом и умногоме затворило врата најеминентнијим режисерима, театролозима и књижевницима да покажу своју инвентивност.

- A последица свега тога је да данашње дете одраста у култури која почива на површности и масовној потрошњи. Јефтиним ТВ-бљувотинама, отупљивањем свести код младих нараштаја. Немерљива је штета када код младих не развијате вредносни критеријум, креативност и правилно расуђивање - рекао је Николетић.

Немјерљива је штета, додаје он, по идентитет народа у књижевном свијету кад препуштате забораву познате комедиографе и драмске ствараоце из лектира: Бранислава Нушића, Aлександра Поповића, Душка Радовића, Бранка Ћопића...

- Иако су кулисе поодавно у многим позориштима поцепане, даске труле, а касе празне, захваљујући њима, лепота детињства још траје. Талија живи упркос духовној и економској кризи - истиче Тоде Николетић.

Књижевни критичар Зорица Турјачанин наглашава да литература за дјецу апелује на дјечију душу, дух, срце и све остало. Литература треба да развија дјечији естетски сензибилитет и осјећај за лијепо и за праве вриједности.

- Морамо рачунати да драмско дјело мора у себи имати сценични квалитет, јасно изражене ликове, да се може представити живот у његовој конкретности, у динамици, у заплету итд. Дјело које намјењујемо дјеци мора да пружи оно чиме се одликује дјечији поглед на свијет - рекла је Турјачанин.

Редитељ Витомир Митрић наглашава да су текстови домаћих класика права литература за позориште у коме треба истражити елементе драмске педагогије и разумљиво их понудити публици. - За драмске текстове који се изводе на сценама позоришта за дјецу важно је да не изгубе основну идеју писца. Штета је што је врло мало младих аутора чији текстови би заслужили да буду изведени на сценама за дјецу. Да би се текстови осавременили, редитељи адаптирају класичне бајке, а колико су у томе успјешни, говоре представе и њихово вријеме трајања - закључио је Митрић.

Умјетничка димензија

- Често морамо понављати и не заборавити да умјетност не забавља, већ служи образовању и развијању естетских осјећања. Важно је да образовни и едукативни циљ не униште ону умјетничку димензију позоришног комада. У посебну категорију бих сврстао текстове који су писани за дјецу и које изводе глумци - дјеца - каже Витомир Митрић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.