Гроздана Олујић: Бајка не заварава читаоца

Детињство памтим по књигама из "Српске књижевне задруге" и зато ми је драго што је она објавила и мој награђени роман. И прадеда и деда и моји родитељи били су чланови "Српске књижевне задруге" - рекла је за "Глас Српске" угледна српска књижевница Гроздана Олујић, која је за роман "Гласови у ветру" добила НИН-ову награду.

Њен награђени роман говори о најзначајнијој породици у митском мјесту Каранову, а како је испричала Олујићева, "Гласови у ветру" причају о сјећању и забораву. Главни јунак, психијатар Данило Aрацки, има велики страх да не почне да заборавља, а разлог за то је што је његов први пацијент била дјевојка која није могла да се сјети ни како се зове.

* ГЛAС: Да ли бисте НИН-ову  награду могли да означите као круну каријере и колико су Вас читаоци потражили послије овог признања?

ОЛУЈИЋ: Не бих рекла да је НИН-ова награда круна моје каријере, али свакако јесте значајна награда. Утолико пре што сам у једном периоду са раним романима била друга као кандидат. Очигледно је да НИН-ова награда много значи, а нисам ни била свесна тога. "Српска књижевна задруга" објавила је четврто издање "Гласова у ветру", који су веома тражени код читалаца. Чула сам да је 30 хиљада примерака продато и просто не могу да верујем да наш народ толико чита.    

* ГЛAС: Како бисте оцијенили књижевну сцену у Србији данас? 

ОЛУЈИЋ: Књижевна сцена Србије је доста сложена и има веома много младих жена које пишу. Има и те борбе за женско писмо, али ја то не подржавам. Мислим да је књижевност добра или није добра, да књига или постоји као значајна књига или је нема. Зато књига не може бити мушка или женска. У мом роману "Излет у небо" јунакиња је жена, али у већини романа главни јунаци су мушкарци. Више има мушких главних јунака и хероја, него жена. Не видим зашто би се то сада звало мушка проза, а она друга женска. Србија има добре женске писце, па и у најужем избору за НИН-ову награду биле су још две жене. Коначно су се жене разбудиле и кренуле да стварају и раде.   

* ГЛAС: Бајке су знатно обиљежиле Вашу каријеру. На који начин их доживљавате?   

ОЛУЈИЋ: Бајке су настале када је мени досадило да се борим са критиком ове или оне врсте. Са друге стране, одједном се појавила потреба да се напише нешто што је сажето, а што у својој бити може да буде роман, трагедија, комедија. Како је рекла Исидора Секулић, да је бајка мала орахова љуска у коју може да се смести роман, трагедија или комедија. У бајкама које сам написала то је врло тачно, а има их око 120. Живимо у времену када деца не знају добро да говоре језик, а мени је било стало да науче. A бајка је та која се јавља преко метафоре и лепог језика, али и преко етике и естетике. Бајка не заварава дете да се златна јабука сама скотрља у крило, него каже да се мораш за њу помучити.         

Језик и поезија

- У једном тренутку Данило Aрацки прича својим колегама о нашој народној поезији и схвата да смо јединствена земља на свету која је успела да се одржи, да народ очува свој идентитет и да опстане пет стотина година захваљујући поезији - каже Гроздана Олујић.           

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.