Grozdana Olujić: Bajka ne zavarava čitaoca

Detinjstvo pamtim po knjigama iz "Srpske književne zadruge" i zato mi je drago što je ona objavila i moj nagrađeni roman. I pradeda i deda i moji roditelji bili su članovi "Srpske književne zadruge" - rekla je za "Glas Srpske" ugledna srpska književnica Grozdana Olujić, koja je za roman "Glasovi u vetru" dobila NIN-ovu nagradu.

Njen nagrađeni roman govori o najznačajnijoj porodici u mitskom mjestu Karanovu, a kako je ispričala Olujićeva, "Glasovi u vetru" pričaju o sjećanju i zaboravu. Glavni junak, psihijatar Danilo Aracki, ima veliki strah da ne počne da zaboravlja, a razlog za to je što je njegov prvi pacijent bila djevojka koja nije mogla da se sjeti ni kako se zove.

* GLAS: Da li biste NIN-ovu  nagradu mogli da označite kao krunu karijere i koliko su Vas čitaoci potražili poslije ovog priznanja?

OLUJIĆ: Ne bih rekla da je NIN-ova nagrada kruna moje karijere, ali svakako jeste značajna nagrada. Utoliko pre što sam u jednom periodu sa ranim romanima bila druga kao kandidat. Očigledno je da NIN-ova nagrada mnogo znači, a nisam ni bila svesna toga. "Srpska književna zadruga" objavila je četvrto izdanje "Glasova u vetru", koji su veoma traženi kod čitalaca. Čula sam da je 30 hiljada primeraka prodato i prosto ne mogu da verujem da naš narod toliko čita.    

* GLAS: Kako biste ocijenili književnu scenu u Srbiji danas? 

OLUJIĆ: Književna scena Srbije je dosta složena i ima veoma mnogo mladih žena koje pišu. Ima i te borbe za žensko pismo, ali ja to ne podržavam. Mislim da je književnost dobra ili nije dobra, da knjiga ili postoji kao značajna knjiga ili je nema. Zato knjiga ne može biti muška ili ženska. U mom romanu "Izlet u nebo" junakinja je žena, ali u većini romana glavni junaci su muškarci. Više ima muških glavnih junaka i heroja, nego žena. Ne vidim zašto bi se to sada zvalo muška proza, a ona druga ženska. Srbija ima dobre ženske pisce, pa i u najužem izboru za NIN-ovu nagradu bile su još dve žene. Konačno su se žene razbudile i krenule da stvaraju i rade.   

* GLAS: Bajke su znatno obilježile Vašu karijeru. Na koji način ih doživljavate?   

OLUJIĆ: Bajke su nastale kada je meni dosadilo da se borim sa kritikom ove ili one vrste. Sa druge strane, odjednom se pojavila potreba da se napiše nešto što je sažeto, a što u svojoj biti može da bude roman, tragedija, komedija. Kako je rekla Isidora Sekulić, da je bajka mala orahova ljuska u koju može da se smesti roman, tragedija ili komedija. U bajkama koje sam napisala to je vrlo tačno, a ima ih oko 120. Živimo u vremenu kada deca ne znaju dobro da govore jezik, a meni je bilo stalo da nauče. A bajka je ta koja se javlja preko metafore i lepog jezika, ali i preko etike i estetike. Bajka ne zavarava dete da se zlatna jabuka sama skotrlja u krilo, nego kaže da se moraš za nju pomučiti.         

Jezik i poezija

- U jednom trenutku Danilo Aracki priča svojim kolegama o našoj narodnoj poeziji i shvata da smo jedinstvena zemlja na svetu koja je uspela da se održi, da narod očuva svoj identitet i da opstane pet stotina godina zahvaljujući poeziji - kaže Grozdana Olujić.           

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.