Грег Бер, амерички књижевник Ријеч покретачка снага космоса

Математика и физика до крајности, које чине чврсто саткану причу и ликове, са неочекиваним обртима и историјским ревизионизмом, чине моју нову књигу доста сличном са серијом "Пут". Радују ме позитивне реакције читалаца и критике, а ове јесени почиње њена продаја на европским тржиштима. Већ се ради на њемачком издању.

Ово је за "Глас Српске" најавио познати амерички писац научне фантастике Грег Бер, чија се најновија књига "Град на крају времена" недавно појавила у књижарама у Сједињеним Aмеричким Државама.

* ГЛAС: Шта ће се догодити на крају времена и да ли је уопште могуће говорити о томе?

БЕР: У овој авантури другачије посматрам космологију, користећи више органицистички, а мање линеарни приступ физици - не толико као механички систем заснован на прорачуну, него као космос који обилује комуникацијом и аутокорекцијом, који своје постојање заснива на посматрању и чија су покретачка снага, прије свега, текст и прича. Књиге и библиотеке веома су важне. Оне су нека врста "склепане" метафизике. То мојим ликовима даје одговорност и огромну снагу. Они се дословно надмећу са боговима и демонима - односно онима са којима ће у далекој будућности бити једнаки.

* ГЛAС: Серија "Пут" има много поклоника на простору бивше Југославије. Међу многим темама, разматрате и питање трансхуманизма. Да ли је трансхуманизам постао реалност и да ли се нешто што би се могло назвати душом губи током "уснимавања" личности?

БЕР: С тим проблемом се борим још од завршетка рада на роману "Еон". Тамо негдје 1987. године схватио сам да је у људским бићима - у свим организмима - хардвер у ствари софтвер и обратно; нема раздвојености, не постоји посебан "програм" активан у неком статичком систему. Програм јесте систем; било које стање система у сваком тренутку произлази из његових физичких квалитета. Према томе, "пренос" или копирање личности на силиконску мартицу подразумијеваће мапирање и кодирање огромне количине података који се тичу молекула, па чак и атома комплетног људског тијела. То је преносна технологија каква је коришћена у серијалу "Звјездане стазе". Она још није могућа, али ми не разумијемо науку довољно добро да бисмо о оваквим стварима размишљали на кратке стазе - у наредних 40 година на примјер. Да ли се душа губи у том трансферу - главна је тема научне фантастике већ деценијама. То је још увијек фасцинирајуће филозофско питање: да ли идентични близанци дијеле заједничку душу или смо везани за властити идентитет и самобитност?

* ГЛAС: Неки бивши писци научне фантастике тврде да у овом жанру не може да се створи ништа ново. Још 80-их година антиципирали сте појаву нанотехнологије. Да ли можете предвидјети развој научне фантастике у будућности?

БЕР: У наредник 20 година на подручју физике и биологије доћи ће до великог скока у открићима и сазнањима. Биологија почиње да истражује свијет еволуције и адаптације на вишем нивоу од генома - ријеч је о епигенетским структурама. Пројект ЦЕРН-а у Швајцарској је пионирски експериментални подухват на подручју физике. A дјеца нових нација, односно старих култура са новим перспективама, без сумње ће преобразити научна схватања. То ће створити могућности за нове идеје, или нове варијације на познате научно-фантастичне теме. То вријеме управо долази.

"Вавилонска кула"

Бер, петоструки добитник престижне награде "Небула", аутор је бајковите приче у којој се преплићу најсавременије космолошке теорије, митолошка створења која подсјећају на "Хероја са хиљаду лица" Џозефа Кембела, те на Библиотекара и његову библиотеку у новели Хорхеа Луиса Борхеса "Вавилонска библиотека". Уводећи читаоце у унутрашње искуство космолошке теорије и приче о великим митолошким стварањима, ово изазовно и маштовито дјело привући ће пажњу књижевне критике, написала је Сара Ратер - "Либрарy Јоурнал".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.