Гран при Рвању

БAЊA ЛУКA - Гран при овогодишњег Међународног фестивала кратког филма "Краткофил" у Бањој Луци је додијељен Гримуру Хаконарсону за филм "Рвање", у којем је, према ријечима чланова жирија, на једноставан и скроман начин насликан портрет скривених емоција у забаченом дијелу Исланда.

Најбољи играни филм је "На ивици" Рета Кафија у којем су приказане најважније ствари у једном урбаном контексту - људске очи, док је посебно признање за фантастичну режију, глуму и фотографију отишло у руке Слободану Максимовићу за филм "Aгапе".

Шведски филм "Скоро па члан породице" Aстрида Горонсана добио је награду за најбољи експериментални филм због интимне, носталгичне и дирљиве приче која је испричане на један нови, до сада непознат начин. Филм Марије Хенел-Панисет "Поприлично срећна жена" добитник је специјалног признања за оригиналност у комбиновању експерименталних, наративних и анимираних елемената у плесном филму.

Најбољи анимирани филм је остварење Вељка Поповића "Она која мјери", док је филм Тобијаса Билгерија "О љубави, мржњи и оном трећем" добио специјално признање. Филм Душана Шапоње и Душана Чавића "ПРЦ" проглашен је најбољим документарцем, а најбољи домаћи филм је "Крајски врт" Бојана Стеванића.

Филм некадашњег управника Музеја Врбаске бановине Спиридона - Шпире Боцарића, под називом "Кроз Врбаску бановину", имао је, у суботу, у оквиру "Краткофила", своју прву јавну пројекцију.

Филм је приказан у бањолучком Дому омладине, а о овом остварењу су говорили новинар и публициста Славко Подгорелац, филмски естетичар Борис Кандић, директор Музеја Републике Српске Нада Пувачић и историчар умјетности Видосава Грандић.

Материјал, настао на филмској траци од 16 милиметара, снимљен је, претпостављају стручњаци, 1937. године и посједује, поред несумњивог умјетничког Боцарићевог печата, снажну документарну вриједност јер приказује народне обичаје, ношње, тадашњу архитектуру и начин живота.

У филму се може примијетити и ауторова фасцинираност природом, поготово планинским врховима, стрмим клисурама и непрегледним пашњацима.

Борис Кандић је истакао да се кратки документарни филм јавља са првим пројекцијама у Гранд кафеу у Паризу, 1895. године, да би само двије године касније био приказан у Ватрогасној станици у Бијељини.

- Кратки документарни филм је облик изражавања којим се повезује научно истраживање и умјетност - нагласио је Борис Кандић.

Мноштво филмских трака у Бањој Луци натјерало је многе да се запитају да ли ће се у скоријој будућности направити стратегија за чување тог филмског материјала. Поред Боцарићевих, у Бањој Луци се налазе и траке које је, на почетку Другог свјетског рата, снимио Aлександар Бојко.

- Радио-телевизија Републике Српске, Музеј Републике Српске и заљубљеници у филм радиће у правцу заштите и дигитализације ових филмова, јер је њихова вриједност огромна у очувању нашег идентитета - рекла је Нада Пувачић.

Славко Подгорелац је додао да брига о филму Шпире Боцарића треба да буде прва цигла у подизању института за документовање бањолучких филмских артефаката.

Чланови жирија

Чланови жирија овогодишњег "Краткофила" били су  продуценти Ђело Хаџиселимовић и Гаел Џонс, директор Интерфилм филмског фестивала из Берлина Хајнц Херманс, редитељ и сценариста Милорад Милинковић и редитељ Војчијех Касперски.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.