Горан Марковић: Треба веровати у сопствене вредности

Људи у Републици Српској су Европљани исто толико колико и Норвежани или Бугари. Нема велике разлике између Европе и Републике Српске. Треба веровати у сопствене вредности и неговати осведочене тековине европске цивилизације. Ништа друго. Све остало ће доћи само.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" истакнути редитељ Горан Марковић, истичући да је, снимајући "Турнеју", упознао један нови свијет, јако добре људе, предјеле о којима раније није знао много.

Међу бројним Марковићевим филмова који деценијама освајају домаћу и свјетску публику, али и стручну критику, "Турнеја" заузима посебно мјесто у његовој биографији, као и у животу.

* ГЛAС СРПСКЕ: Представа "Фалсификатор", по Вашем тексту и у Вашој режији, припрема се за 17. мај. О каквом позоришном комаду је ријеч?

МAРКОВИЋ: Тај сам комад написао у сарадњи са носиоцем насловне улоге Тихомиром Станићем. Он ми је испричао неколико догађаја везаних за његов живот и за атмосферу у Босни и Херцеговини крајем шездесетих и почетком седамдесетих година прошлог века. То све ми се учинило интересантним и индикативним за почетак распада Југославије. Када сам добио наруџбину од немачке државе, преко Гете института у Београду, да поводом обележавања двадесет година од пада Берлинског зида направим комад на тему пада уопште, помислио сам да би ова тема била идеална за ту прилику.

* ГЛAС СРПСКЕ:  Колико сте задовољни до сада урађеним. Да ли глумци испуњавају Вашу редитељску замисао?

МAРКОВИЋ: Глумачка подела за ову представу у Београдском драмском позоришту је велика и захтевна. Дуго смо покушавали да направимо најбољи могући избор глумаца и коначно нам је то успело. Веома сам задовољан радом до сада. Aли, тек смо на пола пута. Видећемо.

* ГЛAС СРПСКЕ: Рекли сте да ће се сљедеће године у Републици Српској снимати и филм "Фалсификатор"?

МAРКОВИЋ: Волео бих. Ова тема је јако широка и превазилази оквире једног позоришног комада. У сваком случају, уколико ми успе да оформим овај пројекат, веома бих га радо снимао на месту на коме се прича и одиграва. Јер, моје мишљење је да је све почело баш ту, у највећем бастиону Југославије – Босни и Херцеговини.

* ГЛAС СРПСКЕ: Колико је вријеме у којем живимо фалсификовано?

МAРКОВИЋ: Теза комада је да је у Титово време све било неистинито, фалсификат. Aли, ја не оптужујем никога. Напротив, мислим да ће испливати на површину да је и ово данас тешка превара. Свака власт, па и ова данашња, има мало везе са истином, све је гола технологија: како се власт осваја, држи и не предаје другоме. То је, просто, природа власти. Ради се само о нијансама, да ли се све то изводи у рукавицама или онако, простачки, по нашки.

* ГЛAС СРПСКЕ: Небројени су успјеси филма "Турнеја" на домаћим и међународним фестивалима. Шта је оно по чему ћете Ви памтити тај филм и снимање?

МAРКОВИЋ: За снимање овог филма је везан мој први боравак у Републици Српској. Никада раније, ни пре рата, нисам био у Бањој Луци. Открио сам, снимајући "Турнеју", један нови свет, јако добре људе, пределе о којима нисам знао ништа. Открио сам и нове глумце, упознао много значајних људи. Много ми је донео овај филма и ако је узвратио макар мало, онда сам ја задовољан човек.

* ГЛAС СРПСКЕ: Да ли је медијска моћ филма једна од најутицајнијих за промоцију културе, народа и земље?

МAРКОВИЋ: Јесте. Aли оно што је много значајније, страховито је брза та моћ. Ми смо снимање почели крајем 2007. године, а већ наредног лета је почео поход овог филма по светским фестивалима. За годину дана ће "Турнеја" бити приказана на 37 међународних фестивала, у 37 различитих земаља. Не говорим овде о наградама, којих је стварно било јако много, мислим пре свега на то да је слика из малих средина, какве су, на пример, Козарска Дубица, или Шамац, или Дервента, или Приједор, обиграла свет. Филм је универзална уметност којој не смета што је настала у свету непознатим крајевима и на једном малом језику.

* ГЛAС СРПСКЕ: Каква је Ваша слика српске културе данас?

МAРКОВИЋ: Она преживљава на рушевинама социјализма и Југославије. Треба јој времена да се пробије на оно место које заслужује. Има јако много квалитетних појединаца, али је све крајње дезорганизовано и успавано на руинама које сам поменуо. Људи који организују српску културу почињу тај посао из почетка. Треба времена и поверења. Доста је било таштине и самољубља. Треба урадити нешто за опште добро.

Трагикомедија

* ГЛAС СРПСКЕ: Да ли вријеме и простор на којем Срби живе најбоље описују мјешавина трагедије и комедије?

МAРКОВИЋ: Не живе само Срби тако. Све је могуће посматрати из два угла: из трагичног и комичног. Зависи од посматрача. Ја, лично, волим да стално мешам ова два погледа, да се смејем стварима које су веома озбиљне и да плачем над смешним ситуацијама. Своју личну природу сам прерадио у стил изражавања на филму и позоришту. Не зато што то сматрам нарочито оригиналним, већ због тога што не могу другачије.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.