Goran Marković: Treba verovati u sopstvene vrednosti

Ljudi u Republici Srpskoj su Evropljani isto toliko koliko i Norvežani ili Bugari. Nema velike razlike između Evrope i Republike Srpske. Treba verovati u sopstvene vrednosti i negovati osvedočene tekovine evropske civilizacije. Ništa drugo. Sve ostalo će doći samo.

Rekao je to u intervjuu za "Glas Srpske" istaknuti reditelj Goran Marković, ističući da je, snimajući "Turneju", upoznao jedan novi svijet, jako dobre ljude, predjele o kojima ranije nije znao mnogo.

Među brojnim Markovićevim filmova koji decenijama osvajaju domaću i svjetsku publiku, ali i stručnu kritiku, "Turneja" zauzima posebno mjesto u njegovoj biografiji, kao i u životu.

* GLAS SRPSKE: Predstava "Falsifikator", po Vašem tekstu i u Vašoj režiji, priprema se za 17. maj. O kakvom pozorišnom komadu je riječ?

MARKOVIĆ: Taj sam komad napisao u saradnji sa nosiocem naslovne uloge Tihomirom Stanićem. On mi je ispričao nekoliko događaja vezanih za njegov život i za atmosferu u Bosni i Hercegovini krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka. To sve mi se učinilo interesantnim i indikativnim za početak raspada Jugoslavije. Kada sam dobio narudžbinu od nemačke države, preko Gete instituta u Beogradu, da povodom obeležavanja dvadeset godina od pada Berlinskog zida napravim komad na temu pada uopšte, pomislio sam da bi ova tema bila idealna za tu priliku.

* GLAS SRPSKE:  Koliko ste zadovoljni do sada urađenim. Da li glumci ispunjavaju Vašu rediteljsku zamisao?

MARKOVIĆ: Glumačka podela za ovu predstavu u Beogradskom dramskom pozorištu je velika i zahtevna. Dugo smo pokušavali da napravimo najbolji mogući izbor glumaca i konačno nam je to uspelo. Veoma sam zadovoljan radom do sada. Ali, tek smo na pola puta. Videćemo.

* GLAS SRPSKE: Rekli ste da će se sljedeće godine u Republici Srpskoj snimati i film "Falsifikator"?

MARKOVIĆ: Voleo bih. Ova tema je jako široka i prevazilazi okvire jednog pozorišnog komada. U svakom slučaju, ukoliko mi uspe da oformim ovaj projekat, veoma bih ga rado snimao na mestu na kome se priča i odigrava. Jer, moje mišljenje je da je sve počelo baš tu, u najvećem bastionu Jugoslavije – Bosni i Hercegovini.

* GLAS SRPSKE: Koliko je vrijeme u kojem živimo falsifikovano?

MARKOVIĆ: Teza komada je da je u Titovo vreme sve bilo neistinito, falsifikat. Ali, ja ne optužujem nikoga. Naprotiv, mislim da će isplivati na površinu da je i ovo danas teška prevara. Svaka vlast, pa i ova današnja, ima malo veze sa istinom, sve je gola tehnologija: kako se vlast osvaja, drži i ne predaje drugome. To je, prosto, priroda vlasti. Radi se samo o nijansama, da li se sve to izvodi u rukavicama ili onako, prostački, po naški.

* GLAS SRPSKE: Nebrojeni su uspjesi filma "Turneja" na domaćim i međunarodnim festivalima. Šta je ono po čemu ćete Vi pamtiti taj film i snimanje?

MARKOVIĆ: Za snimanje ovog filma je vezan moj prvi boravak u Republici Srpskoj. Nikada ranije, ni pre rata, nisam bio u Banjoj Luci. Otkrio sam, snimajući "Turneju", jedan novi svet, jako dobre ljude, predele o kojima nisam znao ništa. Otkrio sam i nove glumce, upoznao mnogo značajnih ljudi. Mnogo mi je doneo ovaj filma i ako je uzvratio makar malo, onda sam ja zadovoljan čovek.

* GLAS SRPSKE: Da li je medijska moć filma jedna od najuticajnijih za promociju kulture, naroda i zemlje?

MARKOVIĆ: Jeste. Ali ono što je mnogo značajnije, strahovito je brza ta moć. Mi smo snimanje počeli krajem 2007. godine, a već narednog leta je počeo pohod ovog filma po svetskim festivalima. Za godinu dana će "Turneja" biti prikazana na 37 međunarodnih festivala, u 37 različitih zemalja. Ne govorim ovde o nagradama, kojih je stvarno bilo jako mnogo, mislim pre svega na to da je slika iz malih sredina, kakve su, na primer, Kozarska Dubica, ili Šamac, ili Derventa, ili Prijedor, obigrala svet. Film je univerzalna umetnost kojoj ne smeta što je nastala u svetu nepoznatim krajevima i na jednom malom jeziku.

* GLAS SRPSKE: Kakva je Vaša slika srpske kulture danas?

MARKOVIĆ: Ona preživljava na ruševinama socijalizma i Jugoslavije. Treba joj vremena da se probije na ono mesto koje zaslužuje. Ima jako mnogo kvalitetnih pojedinaca, ali je sve krajnje dezorganizovano i uspavano na ruinama koje sam pomenuo. Ljudi koji organizuju srpsku kulturu počinju taj posao iz početka. Treba vremena i poverenja. Dosta je bilo taštine i samoljublja. Treba uraditi nešto za opšte dobro.

Tragikomedija

* GLAS SRPSKE: Da li vrijeme i prostor na kojem Srbi žive najbolje opisuju mješavina tragedije i komedije?

MARKOVIĆ: Ne žive samo Srbi tako. Sve je moguće posmatrati iz dva ugla: iz tragičnog i komičnog. Zavisi od posmatrača. Ja, lično, volim da stalno mešam ova dva pogleda, da se smejem stvarima koje su veoma ozbiljne i da plačem nad smešnim situacijama. Svoju ličnu prirodu sam preradio u stil izražavanja na filmu i pozorištu. Ne zato što to smatram naročito originalnim, već zbog toga što ne mogu drugačije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.