Горан Марковић, редитељ и сценариста: Култура отвара врата Европе

Као човеку који је урадио доста филмова са различитим људима, различитим нацијама и државама, мени је уграђено осећање да је духовни простор једно, а геогарфски и политички друго.

Ми који се бавимо овим послом не размишљамо као политичари. За нас границе нису тамо где стоје на мапи. Филм "Турнеја" је окупио Републику Српску, Републику Србију, Хрватску, Европу. Чланови екипе су из различитих крајева и ми не можемо да мислимо локално. Култура је сигурно оно што отвара врата и крчи пут. Битно је да се људи повежу на цивилизацијском и културном плану. Тешко је веровати да неко може да седне за сто и побољша наше стање преговорима или документима. Оно што чини живот биће много значајније него оно што чине политичари.

Ово је у интервју за наш лист рекао редитељ и сценариста Горан Марковић, чији је најновији филм "Турнеја" покупио највише оцјене филмске публике, али и стручне критике. О томе довољно свједоче међународна признања којима је "Турнеја" овјенчана на Фестивалу у Монтреалу, као и чињеница да је овај филм српски кандидат за Оскара.

Марковићева "Турнеја" снимана је у Републици Српској у продукцији "Балкан филма", а у сарадњи са РТРС-ом и ФТВ-ом, бацила је ново свјетло на феномен глумца, али и на доживљај рата, у којем су, како сам каже, сви губитници.

* ГЛAС: Филм "Турнеја", чији су главни јунаци глумци, посветили сте Оливери и Радету Марковићу, вашим родитељима, такође глумцима. Да ли је разлог вашег бављења феноменом глумца у чињеници да сте цијели живот са глумцима?

МAРКОВИЋ: Они јесу моји родитељи, али су, пре свега, глумци. То је посвета глумцима. Мислим да нисам урадио ништа што је приватно тиме што сам посветио филм родитељима, јер они представљају једну браншу о којој је овде реч.

Феноменом глумаца бавио сам се и раније у својим позоришним комадима. Недавно ми је изашла и књига "Мале тајне", која се занима једном групом глумаца у дужем временском периоду, али овај филм је о глумцу и мислим да сам осветлио тај феномен и емотивно и из једног необичног угла. Тај угао ми је помогао да рат сагледам на један другачији начин. Није ми било важно да објективно прикажем шта се у ствари десило, ко је крив, него сам супротставио та два света, свет глумаца и свет ратника. Из тих супротности мислим да је изашао један врло интересантан поглед на рат.

* ГЛAС: Зашто се сматра да су глумци људи из неких других свјетова, нама обичним људима понекад далеки?

МAРКОВИЋ: Глумци се битно разликују не само од обичних људи него и од других уметника. Предмет њихове уметности су они сами. Они од крви и меса. То је врло драматично. Писци пишу књиге, сликари сликају слике, композитори компонују музику, а они немају ништа од тога. Они су сами са својом главом и мишићима. То је врло посебно, то их чини веома осетљивим, понекад јако нарцисоидним.

Друго, њихова уметност траје тренутно. Позоришна се завеса спусти и њихова уметност је готова. Слике стоје по зидовима, песме се певуше деценијама, књиге читају.

Та два феномена су јако битна и на неки начин објашњавају зашто су глумци понекад чудни, осетљиви, наивни. Скуп свих ових уметничких особина их чини другачијим.

* ГЛAС: Колико код глумаца постоји опасност губљења идентитета? Да ли је глумац, како је рекао Aндрић, "путник са лажним пасошем?

МAРКОВИЋ: Сама чињеница да глумци, да би функционисали као уметници, сваког дана мењају идентитет, тера их да имају способност одбацивања сопствених и преузимања других личности. У тражењу других дешава се и да глумци изгубе сопствени идентитет. То је један веома болан психолошки процес, заборавити на себе и постати неко други. Неки пут је то јако драматично. Постоје глумци који јако пате због тога. И то сам покушао да на неки начин убацим у онај филм, али оно што је било у првом плану то је да су они наивни и да се све време играју. Та њихова потпуна наивност, лаковерност их доводи у једну погибељну ситуацију као што је рат, али их, на неки начин, и спасава.

* ГЛAС: Ваша мајка је давно снимала филм "Козара", који заузима значајно мјесто у њеној глумачкој каријери. Чини се да и "Турнеја" Вама много значи. То није случајно?

МAРКОВИЋ: Нажалост, моја мајка је јако болесна и тешко се присећа филмова од пре, много деценија, али "Козара" је свакако била прекретница у њеној каријери. Јако добро се сећа те магичне планине. Тачно је и да "Турнеја" за мене пуно значи, као и за Републику Српску. Већ је евидентно да ће филм имати међународног успеха, позван је на много фестивала, српски је кандидат за Оскара. Главна му је предност што је добио позитивне оцене у светским медијима и што ће имати светску дистрибуцију. За Републику Српску то је веома битно. То ће бити потврда да се и овде праве уметнички и међународно релевантна дела.

* ГЛAС: Рекли сте да се исмијавате стварности. Да ли је зато већина ваших филмова и смјештена у трагикомедије?

МAРКОВИЋ: У мојој природи је да се исмевам стварима које ме боле. Мој лични, животни став, а и као аутора и професора, јесте да је смех један облик јаукања. Не може бити смешно оно што не боли. Нико се неће насмејати стварима које га не тиште. Што већа мука, то већи смех у сали. Одувек сам имао то уверење да је смех облик бола, зато су моји филмови углавном били трагикомедије. Радио сам и чисте комедије, али увек са горчином и опорошћу.

Кад сам спремао филм "Тито и ја", пошто је то била аутобиографија, имао сам лик тог васпитача који је био написан веома шематски и био сасвим карикатуралан. Тог човека мрзео сам још из детињства и онда сам га направио као негативну личност која је сама по себи веома зла. Када сам то понудио Лази Ристовском да игра, он је рекао: "Па, знаш, овај човек је монструм. Хајде да пробамо нешто да урадимо да не буде такав. Да му спасемо душу?" И онда смо почели да измишљамо комичне ситуације. Он је остао негативац, али га је хумор спасао, јер му је дао неку људску димензију која је била уверљива. Ми можемо да се згражавамо над његовим поступцима, али и да му се смејемо. Не морамо увек да га мрзимо. То је обележје мог стила.

* ГЛAС: По чему ће, по вашем мишљењу, остати упамћено ово вријеме?

МAРКОВИЋ: Мало су заборављене темељне вредности на којима почивају друштва. Оно што се некад звало поштење или људска солидарност тешко да су у употреби данас. Сад већ имам довољно година да знам да ако пратите сопствену савест, сопствена осећања, онда вам се то било када некако врати.

Ево, на пример, овај филм. Написао сам сценариј пре 13 година и када сам решио да пробам поново да снимим "Турнеју", нашао се са Тиком Станићем у бифеу Народног позоришта и понудио му да продуцира тај пројекат, питао сам га једну основну ствар: "Да ли људи у Републици Српској могу ово да поднесу?" Он је рекао: "Сигурно могу, поготово ако их не будемо лагали. " Запамтио сам ту реченицу. Заиста ми нисмо лагали никога, пратили смо своја осећања и онда је моја филмска прича овде наишла на добродошлицу и жељу многих људи да нам помогну - добила људски облик. Времена јесу била сурова и нељудска, међутим ако људи задрже основне људске особине, мислим могу да их преживе.

Биљешке о времену

* ГЛAС: У жижи вашег умјетничког интересовања често су били такозвани обични, мали људи. Колико су они свједоци времена?

МAРКОВИЋ: Филмови су између осталог и белег о времену. Aко су добри, онда објашњавају време које је неумитно прошло и о коме не знамо више ништа. Кад гледате неки филм који вреди, схватите како су људи некада живели, шта им је било важно, шта им је било неважно. Мислим да су моји филмови, између осталог, и забелешке и о времену - сматра Марковић.  

Филмски центар

У БиХ постоји једини филмски центар, то је Сарајево. Производе се добри филмови, имају одличан фестивал, али сматрам да би било веома здраво када би Бања Лука постала пандан или конкурент Сарајеву, у најбољем смислу те речи. Да се и на другом месту раде добри филмови. Да се та два града такмиче као центри филмске индустрије. То би било значајно. Мислим да Бања Лука има потенцијала, младих људи који би могли да раде филмове, постоји Aкадемија умјетности. Филмска индустрија није толико захтевна да не би могла брзо да се успостави и овде. Верујем да ће Бања Лука у будућности постати јак филмски центар - рекао је Горан Марковић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.