Goran Marković, reditelj i scenarista: Kultura otvara vrata Evrope

Kao čoveku koji je uradio dosta filmova sa različitim ljudima, različitim nacijama i državama, meni je ugrađeno osećanje da je duhovni prostor jedno, a geogarfski i politički drugo.

Mi koji se bavimo ovim poslom ne razmišljamo kao političari. Za nas granice nisu tamo gde stoje na mapi. Film "Turneja" je okupio Republiku Srpsku, Republiku Srbiju, Hrvatsku, Evropu. Članovi ekipe su iz različitih krajeva i mi ne možemo da mislimo lokalno. Kultura je sigurno ono što otvara vrata i krči put. Bitno je da se ljudi povežu na civilizacijskom i kulturnom planu. Teško je verovati da neko može da sedne za sto i poboljša naše stanje pregovorima ili dokumentima. Ono što čini život biće mnogo značajnije nego ono što čine političari.

Ovo je u intervju za naš list rekao reditelj i scenarista Goran Marković, čiji je najnoviji film "Turneja" pokupio najviše ocjene filmske publike, ali i stručne kritike. O tome dovoljno svjedoče međunarodna priznanja kojima je "Turneja" ovjenčana na Festivalu u Montrealu, kao i činjenica da je ovaj film srpski kandidat za Oskara.

Markovićeva "Turneja" snimana je u Republici Srpskoj u produkciji "Balkan filma", a u saradnji sa RTRS-om i FTV-om, bacila je novo svjetlo na fenomen glumca, ali i na doživljaj rata, u kojem su, kako sam kaže, svi gubitnici.

* GLAS: Film "Turneja", čiji su glavni junaci glumci, posvetili ste Oliveri i Radetu Markoviću, vašim roditeljima, takođe glumcima. Da li je razlog vašeg bavljenja fenomenom glumca u činjenici da ste cijeli život sa glumcima?

MARKOVIĆ: Oni jesu moji roditelji, ali su, pre svega, glumci. To je posveta glumcima. Mislim da nisam uradio ništa što je privatno time što sam posvetio film roditeljima, jer oni predstavljaju jednu branšu o kojoj je ovde reč.

Fenomenom glumaca bavio sam se i ranije u svojim pozorišnim komadima. Nedavno mi je izašla i knjiga "Male tajne", koja se zanima jednom grupom glumaca u dužem vremenskom periodu, ali ovaj film je o glumcu i mislim da sam osvetlio taj fenomen i emotivno i iz jednog neobičnog ugla. Taj ugao mi je pomogao da rat sagledam na jedan drugačiji način. Nije mi bilo važno da objektivno prikažem šta se u stvari desilo, ko je kriv, nego sam suprotstavio ta dva sveta, svet glumaca i svet ratnika. Iz tih suprotnosti mislim da je izašao jedan vrlo interesantan pogled na rat.

* GLAS: Zašto se smatra da su glumci ljudi iz nekih drugih svjetova, nama običnim ljudima ponekad daleki?

MARKOVIĆ: Glumci se bitno razlikuju ne samo od običnih ljudi nego i od drugih umetnika. Predmet njihove umetnosti su oni sami. Oni od krvi i mesa. To je vrlo dramatično. Pisci pišu knjige, slikari slikaju slike, kompozitori komponuju muziku, a oni nemaju ništa od toga. Oni su sami sa svojom glavom i mišićima. To je vrlo posebno, to ih čini veoma osetljivim, ponekad jako narcisoidnim.

Drugo, njihova umetnost traje trenutno. Pozorišna se zavesa spusti i njihova umetnost je gotova. Slike stoje po zidovima, pesme se pevuše decenijama, knjige čitaju.

Ta dva fenomena su jako bitna i na neki način objašnjavaju zašto su glumci ponekad čudni, osetljivi, naivni. Skup svih ovih umetničkih osobina ih čini drugačijim.

* GLAS: Koliko kod glumaca postoji opasnost gubljenja identiteta? Da li je glumac, kako je rekao Andrić, "putnik sa lažnim pasošem?

MARKOVIĆ: Sama činjenica da glumci, da bi funkcionisali kao umetnici, svakog dana menjaju identitet, tera ih da imaju sposobnost odbacivanja sopstvenih i preuzimanja drugih ličnosti. U traženju drugih dešava se i da glumci izgube sopstveni identitet. To je jedan veoma bolan psihološki proces, zaboraviti na sebe i postati neko drugi. Neki put je to jako dramatično. Postoje glumci koji jako pate zbog toga. I to sam pokušao da na neki način ubacim u onaj film, ali ono što je bilo u prvom planu to je da su oni naivni i da se sve vreme igraju. Ta njihova potpuna naivnost, lakovernost ih dovodi u jednu pogibeljnu situaciju kao što je rat, ali ih, na neki način, i spasava.

* GLAS: Vaša majka je davno snimala film "Kozara", koji zauzima značajno mjesto u njenoj glumačkoj karijeri. Čini se da i "Turneja" Vama mnogo znači. To nije slučajno?

MARKOVIĆ: Nažalost, moja majka je jako bolesna i teško se priseća filmova od pre, mnogo decenija, ali "Kozara" je svakako bila prekretnica u njenoj karijeri. Jako dobro se seća te magične planine. Tačno je i da "Turneja" za mene puno znači, kao i za Republiku Srpsku. Već je evidentno da će film imati međunarodnog uspeha, pozvan je na mnogo festivala, srpski je kandidat za Oskara. Glavna mu je prednost što je dobio pozitivne ocene u svetskim medijima i što će imati svetsku distribuciju. Za Republiku Srpsku to je veoma bitno. To će biti potvrda da se i ovde prave umetnički i međunarodno relevantna dela.

* GLAS: Rekli ste da se ismijavate stvarnosti. Da li je zato većina vaših filmova i smještena u tragikomedije?

MARKOVIĆ: U mojoj prirodi je da se ismevam stvarima koje me bole. Moj lični, životni stav, a i kao autora i profesora, jeste da je smeh jedan oblik jaukanja. Ne može biti smešno ono što ne boli. Niko se neće nasmejati stvarima koje ga ne tište. Što veća muka, to veći smeh u sali. Oduvek sam imao to uverenje da je smeh oblik bola, zato su moji filmovi uglavnom bili tragikomedije. Radio sam i čiste komedije, ali uvek sa gorčinom i oporošću.

Kad sam spremao film "Tito i ja", pošto je to bila autobiografija, imao sam lik tog vaspitača koji je bio napisan veoma šematski i bio sasvim karikaturalan. Tog čoveka mrzeo sam još iz detinjstva i onda sam ga napravio kao negativnu ličnost koja je sama po sebi veoma zla. Kada sam to ponudio Lazi Ristovskom da igra, on je rekao: "Pa, znaš, ovaj čovek je monstrum. Hajde da probamo nešto da uradimo da ne bude takav. Da mu spasemo dušu?" I onda smo počeli da izmišljamo komične situacije. On je ostao negativac, ali ga je humor spasao, jer mu je dao neku ljudsku dimenziju koja je bila uverljiva. Mi možemo da se zgražavamo nad njegovim postupcima, ali i da mu se smejemo. Ne moramo uvek da ga mrzimo. To je obeležje mog stila.

* GLAS: Po čemu će, po vašem mišljenju, ostati upamćeno ovo vrijeme?

MARKOVIĆ: Malo su zaboravljene temeljne vrednosti na kojima počivaju društva. Ono što se nekad zvalo poštenje ili ljudska solidarnost teško da su u upotrebi danas. Sad već imam dovoljno godina da znam da ako pratite sopstvenu savest, sopstvena osećanja, onda vam se to bilo kada nekako vrati.

Evo, na primer, ovaj film. Napisao sam scenarij pre 13 godina i kada sam rešio da probam ponovo da snimim "Turneju", našao se sa Tikom Stanićem u bifeu Narodnog pozorišta i ponudio mu da producira taj projekat, pitao sam ga jednu osnovnu stvar: "Da li ljudi u Republici Srpskoj mogu ovo da podnesu?" On je rekao: "Sigurno mogu, pogotovo ako ih ne budemo lagali. " Zapamtio sam tu rečenicu. Zaista mi nismo lagali nikoga, pratili smo svoja osećanja i onda je moja filmska priča ovde naišla na dobrodošlicu i želju mnogih ljudi da nam pomognu - dobila ljudski oblik. Vremena jesu bila surova i neljudska, međutim ako ljudi zadrže osnovne ljudske osobine, mislim mogu da ih prežive.

Bilješke o vremenu

* GLAS: U žiži vašeg umjetničkog interesovanja često su bili takozvani obični, mali ljudi. Koliko su oni svjedoci vremena?

MARKOVIĆ: Filmovi su između ostalog i beleg o vremenu. Ako su dobri, onda objašnjavaju vreme koje je neumitno prošlo i o kome ne znamo više ništa. Kad gledate neki film koji vredi, shvatite kako su ljudi nekada živeli, šta im je bilo važno, šta im je bilo nevažno. Mislim da su moji filmovi, između ostalog, i zabeleške i o vremenu - smatra Marković.  

Filmski centar

U BiH postoji jedini filmski centar, to je Sarajevo. Proizvode se dobri filmovi, imaju odličan festival, ali smatram da bi bilo veoma zdravo kada bi Banja Luka postala pandan ili konkurent Sarajevu, u najboljem smislu te reči. Da se i na drugom mestu rade dobri filmovi. Da se ta dva grada takmiče kao centri filmske industrije. To bi bilo značajno. Mislim da Banja Luka ima potencijala, mladih ljudi koji bi mogli da rade filmove, postoji Akademija umjetnosti. Filmska industrija nije toliko zahtevna da ne bi mogla brzo da se uspostavi i ovde. Verujem da će Banja Luka u budućnosti postati jak filmski centar - rekao je Goran Marković. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.