Горан Бреговић: Није Дугме било чудо, чудо је народ

Наша музика је одувијек писана да се уз њу пије. Ми немамо класичну музику, вријеме кад је Монтеверди писао прву оперу. Ми смо у Европи, али нас је промашила класична музика.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" музичар свјетског гласа и покретачки дух "Бијелог дугмета" Горан Бреговић.

Концерт у Бањој Луци у суботу на Градском стадиону за њега је изазов, јер ријетко има прилику да свира на овим просторима. 

- Мени је увијек узбудљиво да свирам код вас, зато што свуда свирам више него на овим просторима. Живот је кратак, људи га могу искористити за хиљаду неких других ствари, да перу аута, да гледају телевизију, да се играју с дјецом, читају књигу, а они одаберу да баш иду на мој концерт. Онда уђеш на три, четири сата у нечији живот. Треба да га украсиш да им тај дан остане у лијепом памћењу.

* ГЛAС: Ваш најновији албум "Aлкохол" посветили сте родитељима и једној љубави која је пропала због алкохола. По чему је и Ваша музика, музика за алкохол?

БРЕГОВИЋ: Aко си рођен као композитор, овдје не мораш баш много да се извињаваш, ако пишеш музику за алкохол. Долазим из савремености која је другачија од савремености великог свијета. Хоћу да будем поштен према себи, пишем поштену лијепу музику, а не да лажирам. Ја сам у Гучи, гдје сам снимао ту плочу, свирао програм који иначе не свирам по свијету. То је нешто што ми свирамо за себе, што нас забавља. Пјесме "Дугмета", неке које сам писао за Грчку, за Турску, старе традиционалне. Кад сам видио послије снимак на телевизији, схватио сам да сам тад збиља добро пио. У мом уговору пише да на позорници мора да буде алкохол. Ја обично пијем једну чашу нечега, а на том концерту сам много пио, јер ми је ишао алкохол.

Обично на почетку концерта дам паре музичарима, а на том концерту сам гомилу пара дијелио, јер ми је било јако лијепо. То је први дио албума "Шљивовица". Догодине поново свирам у Гучи за 50. година Сабора, онда ћу снимити други дио албума "Шампањац".

* ГЛAС: Шта симболизује шљивовица, а шта шампањац?

БРЕГОВИЋ: Прво сам мислио да "шампањац" буде мало романтичнији, а онда кад сам кренуо то да радим, писао сам виолински концерт који је лијеп, али кад сам замислио да би неко требао да пије уз то, рекао сам: Таман посла.

Ја немам о шампањцу исту идеју као остали свијет, а то је да залази сунце, ја и она, романтика. Код нас је шампањац пиће да се буде бахат. Шампањац је више неописиви луксуз. Не зна се тачно зашто се пије, тако да мислим да ће мој шампањац бити врло сличан шљивовици.

* ГЛAС: Јесу ли музичари са којима радите једнако добри за свадбе и сахране?

БРЕГОВИЋ: Тај оркестар сам почео из шале да зовем оркестар за свадбе и сахране. Они су дошли да свирају са мном, а и прије су то радили. Почетно зезање да смо оркестар за свадбе и сахране нам се свидјело и остао је тај назив. Они су стварно добри и за свадбе и за сахране.

* ГЛAС: Недавно сте били у Сарајеву. Један сте од ријетких који је изјавио да се Сарајево није промијенило "након свих ових година"?

БРЕГОВИЋ: Мислим да се ствари мијењају у смислу да иду у другом правцу, али у Сарајеву кад сретнем људе које дуго познајем немам осјећај да се нешто десило. Десио се рат, али рат је нама, нажалост, скоро као природно стање. Очекивао сам да ће се Сарајево више промијенити од рата. За мој укус промијенило се премало. Град је руиниран ратом, куће, али то је најмања штета од рата. Највећа штета је уништавање људских живота и културне инфраструктуре. Куће се лакше обнове, него што се направи културна инфраструктура града.

* ГЛAС: Како Вам изгледају људи послије рата?

БРЕГОВИЋ: Има их наравно који су у вријеме рата мислили да је требало да се понашам другачије него што сам, али ја мислим да нисам требао. Ја нисам имао неког великог избора и сва срећа нисам био у Сарајеву за вријеме рата, него сам био у Паризу.  

* ГЛAС: Гдје је та црвена нит која спаја Сарајево, Париз, Београд, све Ваше градове?

БРЕГОВИЋ: Када се човјеку деси рат, онда му се живот дијели на прије рата и послије рата. Заправо, установиш да си ти један мали пут који своју кућицу увијек вуче за собом. У ту кућицу не може да стане много материјалних ствари. То су углавном необјашњиви мали људски парчићи живота које носиш са собом гдје год да кренеш.

* ГЛAС: Многи који почну да свирају гитару желе да им крене као "Бијелом дугмету". Како Вама из ове перспективе изгледају Ваши почеци?

БРЕГОВИЋ: Тако што су родитељи били очајни, јер су одлучили да би било много боље да завршим филозофију и предајем у школи као сав нормалан свијет, али ја сам хтио овако. Ево, сада имам своју дјецу и често размишљам о васпитању. То је начин на који живиш. Дјеца гледају како живиш и тако одрастају. Не знам тачно на кога сам повукао то да ми је све ишло на другу страну, али завршило се хепиендом, а могло се завршити и другачије. Срећа да се завршило овако.

Кад је ријеч о "Бијелом дугмету", мислим да оно није тако велико као што се приказује. Није "Дугме" скупило хиљаде људи на некадашњим концертима у Сарајеву, Београду, Загребу. То чудо је народ који је жељан да пјева, да се весели и зближава.

* ГЛAС: Рекли сте да своју музику пресвлачите у одијело прилагођено Вашим годинама? Шта за Вас значе трендови?

БРЕГОВИЋ: Фолклор је ништа. То је само леш обучен у народну ношњу. Није ништа ако га нема у савременом. Традиција због тога и постоји да се украде и да се томе дода нешто за оне који ће доћи иза тебе. Моја музика је савремена, али је другачија него друга савремена музика. Тако осјећам савремену музику.

* ГЛAС: Учили сте и златарски занат. Шта је за Вас значило израђивати накит?

БРЕГОВИЋ: Вјероватно да нисам музичар, радио бих тако нешто са рукама. Имам руке које воле да буду запослене. Сам себи личим на зубну пасту. Морам да притиснем тубу да би из ње нешто изашло. Aко то не учиним, тај дан је за мене изгубљен.

Лијепо је видјети жену која носи комаде накита које сам сам направио. Израда накита је такође проналажење смисла, па макар Вам то у тренутку изгледало луцкасто. Aко Вас покрене, то је то.

Рај

* ГЛAС: Каријеру сте започели у стриптиз бару?

БРЕГОВИЋ: Нисам имао ни 18 година, а свирао сам у стриптиз бару, гдје се свако вече скидало по десет жена. Тада сам мислио да сам у рају. Касније сам имао срећу да ми све то бављење музиком буде као да сам у рају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.