Гојко Божовић: Тржиште провјера издавача

Издаваштво је занимљив, узбудљив и леп посао, превасходно због тога што повезује две ствари које су на први поглед потпуно удаљене. На једној страни то је култура која нам даје високе критеријуме и најбоља сазнања, а на другој је тржиште на коме проверавамо своја умећа, идеје и способности - рекао је у интервјуу за "Глас Српске" уредник Издавачке куће "Aрхипелаг" Гојко Божовић.

Он додаје да се издаваштво налази у врло осјетљивом тренутку зато што постепено губи социјалне и културне основе на којима је постојало у једном дугом временском периоду.

* ГЛAС: Колико је посљедњих година интернет утицао на издаваштво?  

БОЖОВИЋ: Интернет је учинио многе ствари другачијим, прије свега је олакшао комуникацију, јер је глобализовао. Нико више не пише класична писма, која су имала неку врсту романтичне димензије. Сада сви пишемо мејлове који су кратки, ефикасни, али то омогућава лакшу комуникацију. На интернету су сада заступљене многе књиге, чак и оне којима нису регулисана ауторска права. У једној димензији то је питање ауторских права. Оно што је већ сада јасно то је да ће се у област електронског издаваштва, што је директна посљедица интернета, преселити један део класичног издаваштва. Прво ће се то догодити са књигама које припадају културној традицији. Познато је да је последњих година "Гугл" предузео масовно претварање класичних књига у дигиталне записе.

* ГЛAС: Која врста литературе ће се прво преселити у област електронског издаваштва?

БОЖОВИЋ: Сигурно је да ће у област електронског издаваштва најпре прећи лексикографија, енциклопедије, речници. Они вероватно и јесу подеснији, лакши за употребу ако су у електронском облику, него ако их имамо у десетинама томова. Њих је и физички проблем сместити у властитом стану, а није их сасвим лако претраживати у таквом облику. Електронско претраживање је ефикасније и лакше. Најкасније ће у област електронског издаваштва прећи белетристика.

* ГЛAС: Какве се све књиге нуде читаоцима, као посљедица објављивања на интернету?  

БОЖОВИЋ: Истина је да нам интернет омогућава апсолутну демократизацију укуса и ставова, као и могућност објављивања. Многи савремени писци или они који верују да су писци објављују своје књиге искључиво на интернету. То су песничке књиге, романи, збирке приповедака, трактати. На интернету постоји такво обиље текстова и немамо заправо више ниједан критеријум који даје веће право важења било ком тексту у односу на други у тој галаксији. Врло прецизне статистике о издаваштву показују да се из године у годину све више смањује број запослених у издаваштву, али и укупан тираж књига. Једино се повећава број појединачних наслова. Никада на свету није постојало толико појединачних наслова. Међутим, читаоци не могу да лако дођу до књига које би им пружиле језичку игру и радост читања.   

* ГЛAС: Шта је са црним тржиштем књиге?

БОЖОВИЋ: Књиге су изложене бесомучном фотокопирању и фотокопирнице имају сва издања као било који издавач. Имамо и пиратизацију књига, посебно оних које имају веће тираже, а то се дешава многим писцима, књигама и издавачима. Томе погодује и чињеница да на простору некадашње Југославије постоје многе границе, а оне погодују и црном тржишту књиге.  

Књижевна критика

- Кључни проблем савремене литературе и читаоца јесте то што им нико не говори које су књиге добре. Нестала је функција коју је вековима имала књижевна критика. Она је нестала са сцене и готово да више ниједан медиј не објављује књижевну критику - каже Гојко Божовић.                                        

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.