Фото: Глумица Љиљана Благојевић, о позоришту, филму, породици и политици
Филм ми се током каријере "отварао", а за позориште сам се борила. Мислим да једно друго допуњује. У позоришту је дивно кад публика долази, јер сте јој познати са филма, па се карте распродају. Позориште нуди један процес рада који на филму нема, јер сте на филму упућени сами на себе - рекла је у интервју за "Глас Српске" позната српска глумица Љиљана Благојевић.
Она се глумом бави преко 30 година, снимила је више од двадесет филмова, иза себе има педесетак позоришних улога, добитница је и бројних награда за свој рад.
* ГЛAС: Шта је тренутно актуелно на Вашем глумачком пољу?
БЛAГОЈЕВИЋ: Завршила сам продукцију велике серије "Горки плодови", која има од 32 епизоде. Она говори о томе шта смо посејали и шта је родило после толико времена, а родило је свашта. То је серија која се бави пресеком Београда у којој игра преко 200 глумаца и била је продукционо веома тешка, а и ја и глумим у њој. Текст и режију потписује мој муж Синиша Ковачевић, а "Горки плодови" доносе причу о избеглицама, политичарима, курвама, макроима, естради, уметницима. У питању су три породице, где је отац успешни редитељ, мајка бивша глумица, а син слеп. Друга породица је избегличка, где родитељи желе да се врате на Плитвице, а деца да остану на врелом београдском асфалту. Међутим, једно дете завршава у манастиру, а друго код "моћних момака". Ово је једна добра, драмска серија која садржи горке ствари.
* ГЛAС : Дуго Вас није било на телевизији, гледали смо само неке репризе старих серија као што су "Докторка на селу" и "Бољи живот". Шта је био разлог томе?
БЛAГОЈЕВИЋ: Једноставно се нисам видела у свим тим серијама, а и неко је сматрао да ја нисам довољно добра за њих нити су оне биле добре за мене. Aли за то време сам играла у позоришту, снимила филм "Завет" са Емиром Кустурицом и радила доста копродукција. Серија "Горки плодови" је мој велики повратак на телевизијске екране.
* ГЛAС: Филм "Синовци" је била Ваша прва продукција?
БЛAГОЈЕВИЋ: То смо радили Синиша и ја, што нам је била обавеза према нашем народу. Ту смо проговорили, не третирајући никог другог са стране и о томе ко је са три метка побио толике Србе. Кад убијете тројицу момака са 18 година нисте убили само њих него сте сасекли стабло одакле би се родиле многе гране. Бавили смо се једном породицом која је у два светска рата подједнако давала жртве и гинула за идеале. То је један вриштећи антиратни филм који говори да има нешто лепше него живети за отаyбину и гинути за њу, поготово сада када је најпотребније да нас има што више и да на тај начин будемо патриоти.
* ГЛAС: Како је живјети у једној умјетничкој породици, у којој су мајка и кћерка глумице, а муж писац и редитељ?
БЛAГОЈЕВИЋ: Па ја не знам како је живети другачије. Недавно ми је била 26. годишњица брака, а кћерка Калина се већ одвојила од нас и не живи са нама. Ми наш посао схватамо као и сваки други. Он јесте мало неуобичајен, нема колотечину, где су субота и недеља слободни дани, али имамо неких других много лепих ствари и догађања. Пратимо како иде наш уметнички пут, негде се сретнемо, негде се разиђемо, добро је и углавном смо најстрожи критичари једни другима. Можда је најтеже најмлађем уметнику у нашој породици, јер она некако наслеђује све оно што смо ми можда и погрешили, а добро се подразумева. Она је била упозната са свим тим и без обзира на све одабрала је то и лепо иде њен уметнички пут. Одгајана је у таквој врсти породице и зна да све што је брзо јесте кусо и да је ово посао који се трчи на дуге стазе. Глума је маратон, а не спринт и много боље је ићи постепено, сигурније је и дуже траје. Не бих могла да замислим да сам у другачијој породици и вероватно бих имала проблема тамо где муж ради осам сати и дође кући, а жене нема. И Синиша и ја доста радимо, осим позоришта. Синиша је професор на универзитету драматургије, а ја предајем глуму. Спремамо нову серији од јануара и све добро функционише.
* ГЛAС : Колико Вам је лепота помогла у послу?
БЛAГОЈЕВИЋ: Морам да признам да ја тога нисам била свесна кад сам била млада што је вероватно грешка мојих родитеља, јер је увек нешто друго било примарно. Данас када гледам филмове видим то и трудим се да ту моју грешку моја кћерка не наследи од мене, већ да буде свесна својих квалитета. Сматрам да су управо људи који нису имали примамљиву спољашњост, да не кажем да нису били лепи, смислили ону флоскулу да лепота носи глупост. То уопште није тачно и мислим да то нема везе. Чињеница је да како старите до изражаја долази карактер и то је она унутрашња и духовна лепота.
* ГЛAС: Били сте градски секретар за културу, може ли добар глумац да буде добар политичар?
БЛAГОЈЕВИЋ: Нисам била политички кадар, и када ми се понудила та могућност било је то јако тешко време, била је то градска власт која је била опозиција републичкој власти. Затекло ме време великог бомбардовања и успела сам да у том времену учиним што више за свој еснаф. По вокацији сам глумац, нисам политичар и знала сам да не градим себи неку политичку степеницу да идем даље и са те стране сам урадила оно што сам себи зацртала. Да нисам, вероватно би било таквих људи који би једва дочекали да то јавно кажу. Ми смо у политици онолико колико можемо, јер нас живот тера, ако се не бавимо политиком, онда смо њене жртве. Глумац као и сваки други може да буде одличан у и неком послу, а може да направи дар-мар. Aли ако могу психолози да буду председници држава, зашто глумци не би могли да се баве културом што је њихова вокација.
* ГЛAС: Какво је Ваше мишљење о филмским фестивалима на нашим просторима ?
БЛAГОЈЕВИЋ: Имам лоше искуство са националним фестивалом у Новом Саду, који је од свог гламура имао само црвени тепих испред позоришта. Десило се да је копија филма "Завет" била прогорена, па је пројекција била два пута прекинута. Тада нисам имала где да се пресвучем. Публика мора да зна, да је то што машем са црвеног тепиха само привид као и многе ствари. Показало се да тај национални фестивал није заживео, а земља мора да има један такав фестивал. Поручила бих свим министрима за културу и људима који се баве њом, да морају да негују културу и језик. То је духовна вертикала једног народа и нека престану да говоре да је култура скупа. Некултура је много скупља и много је опасније ако не постоји култура. Тада постоји реална опасност да се затире народ, затире се језик и онда можемо да будемо Ескими или шта већ друго.
* ГЛAС: Постоји ли нека улога која ће остати број један у Вашем глумачком животу ?
БЛAГОЈЕВИЋ: Сваку улогу сам бирала тако што сам мислила да она може да ме води негде напред. Наравно да су били пресудни први филмови које сам снимила управо на овим просторима са Емиром Кустурицом и то ми је отворило врата. Не постоји ниједна улога које се стидим и то ми је драгоцено. Радим пуно копродукција са Немцима и Италијанима. Када чују да у биографији имам филмове са Кустурицом отворена су ми сва врата, јер је он икона у целом свету редитеља. Од позоришних улога издвојила бих улогу Видосаве, а на филму је то улога Рабије у "Ножу". Што се тиче серија, "Династија Обреновић", "Портрет Илије Певца" и "Горки плодови".
* ГЛAС: Ваш муж каже да сте међу пет највећих српских глумица. Да ли Вам то ласка?
БЛAГОЈЕВИЋ: Прија ми зато што је моја привилегија живети са таквим човеком. Синиша је стварно громада од ауторитета и талента и то ће време тек да покаже.
* ГЛAС: Како коментаришете успјех филма "Турнеја" Горана Марковића који је кандидат за Оскара, након што је добио ласкаво признање на фестивалу у Монтреалу?
БЛAГОЈЕВИЋ: Сваком филму који се изнедри на овим просторима скидам капу. Још ако је добар филм онда је то божји благослов. Мислим да треба што више повезивати ове крајеве, јер то јесте једно стабло са две гране. С обзиром на ауторе и на глумачку екипу једва чекам да видим тај филм. Тема је примамљива, лепо је што се вратила и Мира Фурлан и што је играло и пуно глумаца из Републике Српске. Само треба да наставимо ту сарадњу.
Роберт де Ниро се, још из периода када је први пут дошао на Фест у Београд, заљубио у нашу земљу. Његова жена је када је била трудна прочитала књигу "На Дрини Ћуприја" и дала је кћерки име Дрина. Дивно би било да он дође у Србију, недавно је дошла Катарина Оксенберг, добро је да нам долази људи - рекла је Љиљана Благојевић.
* ГЛAС: Играли сте у Холивиду, у филму "Браћа Блум". Какве утиске носите из једног таквог пројекта?
БЛAГОЈЕВИЋ: Волим да радим са странцима зато што тада схватим колико ми не заостајемо за њима, поготово не у глумачком смислу. Ми имамо феноменалне глумце, као што имамо и сликаре. Нажалост, малог смо језичког подручја и ту смо негде хендикепирани. Aли имамо и такве редитеље као што је Лордан Зафрановић, Емир Кустурица, Горан Марковић, и Паскаљевић са којима би многи страни глумци пожелели да раде. Кад сам њима рекла да сам радила са Кустурицом, њима су засијале очи, јер сам могла нешто што они не могу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.