Glumica Ljiljana Blagojević, o pozorištu, filmu, porodici i politici

Film mi se tokom karijere "otvarao", a za pozorište sam se borila. Mislim da jedno drugo dopunjuje. U pozorištu je divno kad publika dolazi, jer ste joj poznati sa filma, pa se karte rasprodaju. Pozorište nudi jedan proces rada koji na filmu nema, jer ste na filmu upućeni sami na sebe - rekla je u intervju za "Glas Srpske" poznata srpska glumica Ljiljana Blagojević.

Ona se glumom bavi preko 30 godina, snimila je više od dvadeset filmova, iza sebe ima pedesetak pozorišnih uloga, dobitnica je i brojnih nagrada za svoj rad.

* GLAS: Šta je trenutno aktuelno na Vašem glumačkom polju?

BLAGOJEVIĆ: Završila sam produkciju velike serije "Gorki plodovi", koja ima od 32 epizode. Ona govori o tome šta smo posejali i šta je rodilo posle toliko vremena, a rodilo je svašta. To je serija koja se bavi presekom Beograda u kojoj igra preko 200 glumaca i bila je produkciono veoma teška, a i ja i glumim u njoj. Tekst i režiju potpisuje moj muž Siniša Kovačević, a "Gorki plodovi" donose priču o izbeglicama, političarima, kurvama, makroima, estradi, umetnicima. U pitanju su tri porodice, gde je otac uspešni reditelj, majka bivša glumica, a sin slep. Druga porodica je izbeglička, gde roditelji žele da se vrate na Plitvice, a deca da ostanu na vrelom beogradskom asfaltu. Međutim, jedno dete završava u manastiru, a drugo kod "moćnih momaka". Ovo je jedna dobra, dramska serija koja sadrži gorke stvari.

* GLAS : Dugo Vas nije bilo na televiziji, gledali smo samo neke reprize starih serija kao što su "Doktorka na selu" i "Bolji život". Šta je bio razlog tome?

BLAGOJEVIĆ: Jednostavno se nisam videla u svim tim serijama, a i neko je smatrao da ja nisam dovoljno dobra za njih niti su one bile dobre za mene. Ali za to vreme sam igrala u pozorištu, snimila film "Zavet" sa Emirom Kusturicom i radila dosta koprodukcija. Serija "Gorki plodovi" je moj veliki povratak na televizijske ekrane.

* GLAS: Film "Sinovci" je bila Vaša prva produkcija?

BLAGOJEVIĆ: To smo radili Siniša i ja, što nam je  bila obaveza prema našem narodu. Tu smo progovorili, ne tretirajući nikog drugog sa strane i o tome ko je sa tri metka pobio tolike Srbe. Kad ubijete trojicu momaka sa 18 godina niste ubili samo njih nego ste sasekli stablo odakle bi se rodile mnoge grane. Bavili smo se jednom porodicom koja je u dva svetska rata podjednako davala žrtve i ginula za ideale. To je jedan vrišteći antiratni film koji govori da ima nešto lepše nego živeti za otaybinu i ginuti za nju, pogotovo sada kada je najpotrebnije da nas ima što više i da na taj način budemo patrioti.

* GLAS: Kako je živjeti u jednoj umjetničkoj porodici, u kojoj su majka i kćerka glumice, a muž pisac i reditelj?

BLAGOJEVIĆ: Pa ja ne znam kako je živeti drugačije. Nedavno mi je bila 26. godišnjica braka, a kćerka Kalina se već odvojila od nas i ne živi sa nama. Mi naš posao shvatamo kao i svaki drugi. On jeste malo neuobičajen, nema kolotečinu, gde su subota i nedelja slobodni dani, ali imamo nekih drugih mnogo lepih stvari i događanja. Pratimo kako ide naš umetnički put, negde se sretnemo, negde se raziđemo, dobro je i uglavnom smo najstroži kritičari jedni drugima. Možda je najteže najmlađem umetniku u našoj porodici, jer ona nekako nasleđuje sve ono što smo mi možda i pogrešili, a dobro se podrazumeva. Ona je bila upoznata sa svim tim i bez obzira na sve odabrala je to i lepo ide njen umetnički put. Odgajana je u takvoj vrsti porodice i zna da sve što je brzo jeste kuso i da je ovo posao koji se trči na duge staze. Gluma je maraton, a ne sprint i mnogo bolje je ići postepeno, sigurnije je i duže traje. Ne bih mogla da zamislim da sam u drugačijoj porodici i verovatno bih imala problema tamo gde muž radi osam sati i dođe kući, a žene nema. I Siniša i ja dosta radimo, osim pozorišta. Siniša je profesor na univerzitetu dramaturgije, a ja predajem glumu. Spremamo novu seriji od januara i sve dobro funkcioniše.

* GLAS : Koliko Vam je lepota pomogla u poslu?

BLAGOJEVIĆ: Moram da priznam da ja toga nisam bila svesna kad sam bila mlada što je verovatno greška mojih roditelja, jer je uvek nešto drugo bilo primarno. Danas kada gledam filmove vidim to i trudim se da tu moju grešku moja kćerka ne nasledi od mene, već da bude svesna svojih kvaliteta. Smatram da su upravo ljudi koji nisu imali primamljivu spoljašnjost, da ne kažem da nisu bili lepi, smislili onu floskulu da lepota nosi glupost. To uopšte nije tačno i mislim da to nema veze. Činjenica je da kako starite do izražaja dolazi karakter i to je ona unutrašnja i duhovna lepota.

* GLAS: Bili ste gradski sekretar za kulturu, može li dobar glumac da bude dobar političar?

BLAGOJEVIĆ: Nisam bila politički kadar, i kada mi se ponudila ta mogućnost bilo je to jako teško vreme, bila je to gradska vlast koja je bila opozicija republičkoj vlasti. Zateklo me vreme velikog bombardovanja i uspela sam da u tom vremenu učinim što više za svoj esnaf. Po vokaciji sam glumac, nisam političar i znala sam da ne gradim sebi neku političku stepenicu da idem dalje i sa te strane sam uradila ono što sam sebi zacrtala. Da nisam, verovatno bi bilo takvih ljudi koji bi jedva dočekali da to javno kažu. Mi smo u politici onoliko koliko možemo, jer nas život tera, ako se ne bavimo politikom, onda smo njene žrtve. Glumac kao i svaki drugi može da bude odličan u i nekom poslu, a može da napravi dar-mar. Ali ako mogu psiholozi da budu predsednici država, zašto glumci ne bi mogli da se bave kulturom što je njihova vokacija.

* GLAS: Kakvo je Vaše mišljenje o  filmskim festivalima na našim prostorima ?

BLAGOJEVIĆ: Imam loše iskustvo sa nacionalnim festivalom u Novom Sadu, koji je od svog glamura imao samo crveni tepih ispred pozorišta. Desilo se da je kopija filma "Zavet" bila progorena, pa je projekcija bila dva puta prekinuta. Tada nisam imala gde da se presvučem. Publika mora da zna, da je to što mašem sa crvenog tepiha samo privid kao i mnoge stvari. Pokazalo se da taj nacionalni festival nije zaživeo, a zemlja mora da ima jedan takav festival. Poručila bih svim ministrima za kulturu i ljudima koji se bave njom, da moraju da neguju kulturu i jezik. To je duhovna vertikala jednog naroda i neka prestanu da govore da je kultura skupa. Nekultura je mnogo skuplja i mnogo je opasnije ako ne postoji kultura. Tada postoji realna opasnost da se zatire narod, zatire se jezik i onda možemo da budemo Eskimi ili šta već drugo.

* GLAS: Postoji li neka uloga koja će ostati broj jedan u Vašem glumačkom životu ?

BLAGOJEVIĆ: Svaku ulogu sam birala tako što sam mislila da ona može da me vodi negde napred. Naravno da su bili presudni prvi filmovi koje sam snimila upravo na ovim prostorima sa Emirom Kusturicom i to mi je otvorilo vrata. Ne postoji nijedna uloga koje se stidim i to mi je dragoceno. Radim puno koprodukcija sa Nemcima i Italijanima. Kada čuju da u biografiji imam filmove sa Kusturicom otvorena su mi sva vrata, jer je on ikona u celom svetu reditelja. Od pozorišnih uloga izdvojila bih ulogu Vidosave, a na filmu je to uloga Rabije u "Nožu". Što se tiče serija, "Dinastija Obrenović", "Portret Ilije Pevca" i "Gorki plodovi".

* GLAS: Vaš muž kaže da ste među pet najvećih srpskih glumica. Da li Vam to laska?

BLAGOJEVIĆ: Prija mi zato što je moja privilegija živeti sa takvim čovekom. Siniša je stvarno gromada od autoriteta i talenta i to će vreme tek da pokaže.

* GLAS: Kako komentarišete uspjeh filma "Turneja" Gorana Markovića koji je kandidat za Oskara, nakon što je dobio laskavo priznanje na festivalu u Montrealu?

BLAGOJEVIĆ: Svakom filmu koji se iznedri na ovim prostorima skidam kapu. Još ako je dobar film onda je to božji blagoslov. Mislim da treba što više povezivati ove krajeve, jer to jeste jedno stablo sa dve grane. S obzirom na autore i na glumačku ekipu jedva čekam da vidim taj film. Tema je primamljiva, lepo je što se vratila i Mira Furlan i što je igralo i puno glumaca iz Republike Srpske. Samo treba da nastavimo tu saradnju.

Robert de Niro

Robert de Niro se, još iz perioda kada je prvi put došao na Fest u Beograd, zaljubio u našu zemlju. Njegova žena je kada je bila trudna pročitala knjigu "Na Drini Ćuprija" i dala je kćerki ime Drina. Divno bi bilo da on dođe u Srbiju, nedavno je došla Katarina Oksenberg, dobro je da nam dolazi ljudi - rekla je Ljiljana Blagojević.

Holivid i Kusturica

* GLAS: Igrali ste u Holividu, u filmu "Braća Blum". Kakve utiske nosite iz jednog takvog projekta?

BLAGOJEVIĆ: Volim da radim sa strancima zato što tada shvatim koliko mi ne zaostajemo za njima, pogotovo ne u glumačkom smislu. Mi imamo fenomenalne glumce, kao što imamo i slikare. Nažalost, malog smo jezičkog područja i tu smo negde hendikepirani. Ali imamo i takve reditelje kao što je Lordan Zafranović, Emir Kusturica, Goran Marković, i Paskaljević sa kojima bi mnogi strani glumci poželeli da rade. Kad sam njima rekla da sam radila sa Kusturicom, njima su zasijale oči, jer sam mogla nešto što oni ne mogu. 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.