Глумица Драгана Илић за "Глас" о новим пројектима и каријери

Бајка ми се допала на прво читање, јер је спој традиције, фолклора и културног насљеђа које носи наш народ.
Рекла је ово за "Глас Српске" глумица Драгана Илић, објашњавајући о чему се ради у представи "Чаробно коло" гдје се окушала по први пут као редитељ.
- Циљ представе је допринос номинацији густог, плетеног, Козарског кола, као нематеријалног културног насљеђа човјечанства на листу УНЕСКО-а. Ово је диван и иновативан начин да се нашим најмлађима приближи једна дивна прича, један дјелић наше народне баштине, а то је Козарско коло! У представи играју чланови КУД-а и на свих 17 сам веома поносна, мислим да смо причу о настанку кола успјешно донијели на даске које живот значе. Надам се да ће представа имати дуг живот и да ће вјечно да траје, чувајући нове нараштаје - рекла је млада глумица.
ГЛАС: У ДПРС почеле су пробе за нову представу са насловом "Кућа времена" по тексту Јелене Којовић Тепић, а под режијском палицом Николе Бундала. Можете ли нам рећи нешто опширније о Вашем новом пројекту и о каквој је улози конкретно ријеч?
ИЛИЋ: Тако је, пробе су у току. За мене један потпуно другачији пројекат, али сада заиста у сваком смислу те ријечи, текст који на прво читање у мојој глави ствара хиљаду упитника, јер лик који играм није реалан, ако ме разумијете, играм Нову, Нову годину (смијех). Свакако да ће моја машта овдје радити у пуном капацитету, јер знате и сами каква су нам очекивања када је у питању нова година.
ГЛАС: Ауторска имена која стоје иза комада јесу комбинација искусних и нових снага у Дјечијем позоришту Републике Српске, али дјелује да је у питању врло посвећен тим?
ИЛИЋ: Спој искуства и нових снага је увијек добар. За младе глумце је највеће богатство када раде у тиму који је, без обзира на године, и даље једнако посвећен сваком задатку, свакој улози, а то је управо ансамбл ДПРС. Сваку улогу коју сам донијела на сцену дјечијег театра донијела сам захваљујући својим колегама и на томе сам им наизмјерно захвална, јер лутке су посебан занат и без добрих учитеља нема ни добрих ђака.
ГЛАС: Морамо споменути да сте недавно имали запажену улогу у представи популарног бугарског редитеља и драматурга Славчета Маленова. У питању је комад "Принцеза и поцијепане ципелице" настао по бајци браће Грим. По чему ћете памтити овај процес који је обиљежен радом са марионетама, што није чест случај у нашем театру?
ИЛИЋ: Мој свакако најзахтјевнији задатак у досадашњем раду. Марионета је краљица лутака, добити такву прилику је стварно велика част и одговорност. Она у себи носи елеганцију и магију какву ријетко која лутка има. Тренутак када марионета оживи и публика је прихвати као живо биће заиста је посебан, а рад са Славчетом је искуство које се памти за цијели живот.
ГЛАС: Комад је недавно гостовао у Србији крајем прошле године, како Вам је дјеловао тај искорак изван домаћег терена, јер судећи према реакцији жирија као да нисте били у гостима?
ИЛИЋ: Свако позориште има своју астмоферу, енергију и публику што даје нову димнезију нашем игрању. Лијепо је упознати колеге из других позоришта, размијенити искуства и видјети како наша прича допире до различите публике. Гостовања су за мене изазов и инспирација.
ГЛАС: Занима нас какав је глумачки систем рада глумице Драгане Илић у стварању улога, с обзиром на толико широк распон стилова и жанрова?
ИЛИЋ: Ух! Мислим да свака улога има неки свој систем. Када су лутке у питању свакој приђем другачије, јер су и оне различите. Трудим се да се лутка и ја повежемо како би свака емоција и порука била јасна. Фокус ми је на координацији покрета, али свакако и на преношењу емоције кроз игру. Игра је кључна! Кроз игру долазе идеје, некад само пустим лутку да уради сама и схватим да је кључ у једноставности. Међутим, у драмским улогама инспирацију тражим у животу.
ГЛАС: Кажу да литература посебно утиче на већину умјетника. Да ли је то случај и са Вама? Имате ли неку одређену литературу која на Вас дјелује исцјелитељски те Вам помаже у разним животним ситуацијама?
ИЛИЋ: Свето писмо! По мени, колико год да га читаш нећеш га ишчитати до краја. Стотину пута га прочитај, тамо ће ипак остати недочитаног.
ГЛАС: Ви сте дипломирали у класи Жељка Митровића. Заједно са Вама студирали су талентовани глумци који су на путу да буду водећи глумци нашег глумишта, а то су Светозар Бабић, Немања Бајић, Анандо Ченић. Шта Вам је највише остало урезано у сјећању када је ријеч о студентским данима?
ИЛИЋ: Први дан. "Ја сам професор Жељко Митровић, имам четворо деце и вас осам, значи дванаест и тако до последњег дана". (Смијех).
ГЛАС: Иза Вас је много представа у којима сте играли. Иако је то незхвално питање за умјетника, који комад је за Вас био преломни моменат када сте схватили разлог због којег јесте на сцени?
ИЛИЋ: Хм... занимљиво питање. То су свакако два комада која су профункционисала тик пред саму премијеру. Представа "Пасторала" и представа "Буре". За мене су биле ноћна мора, оба процеса којима сам се највише радовала, а проживјела сам голготу и сада када их играм уживам, јер евоцирају те слатке муке, али то је оно што мене узбуђује у овом послу.
ГЛАС: У припремама сте за нови комад, играте много у сталном репертоару. Да ли имате нешто ново у плановима за сљедећу годину, што би се рекло, за своју душу?
ИЛИЋ: Све је за моју душу, радујем се новим пројектима из којих излазим боља као особа и успјешнија као глумица.
ГЛАС: Активни сте и на телевизији, имамо прилику да Вас сваке сриједе и четвртка гледамо у емисији "Стани да ти кажем". Како је радити за најмлађе пред камером?
ИЛИЋ: Сјајно! Дјечије емисије су много шарене, креативне и динамичне, рад пред камером даје прилику за пуно забаве, истраживања и учења нових вјештина. Теме су едукативне и забавне, тако да снимање таквих емисија и за нас одрасле представља једну нову интересантну школу у којој сви уживамо. Рад пред камером за мене је веома изазован, то је могућност да се ослободи сва креативност и да се испричају приче које надмашују границе маште.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.