Глумац Филип Радовановић: Глума је трагање за истином и аутентичношћу

Рајко Вуковић
Глумац Филип Радовановић: Глума је трагање за истином и аутентичношћу

Имам ту срећу и привилегију да радим пројекте који су на другим језицима. Наиме, то сигурно и јесте пут којим желим да идем, да због својих одређених знања и вештина, а у овом случају познавања страних језика, имам прилику да радим ван граница Балкана. Рекао је ово за "Глас Српске" талентовани глумац Филип Радовановић коментаришући своја глумачка искуства у пројектима стране продукције у којима је добио подстрек да може да ради са колегама из читавог свијета.

- Учио сам и даље радим на учењу енглеског, шпанског и руског језика. Недавно сам имао прилику да радим на серијама попут "Miss Scarlet" и "Librarians". Наиме то су британски и амерички пројекти. Могу слободно да кажем да су била сјајна искуства за мене, најпре због тога што су ми дала додатни подстрек да верујем да могу да радим са колегама из читавог света. Заправо професионализам је оно што је красило те пројекте и у таквим условима просто треба да будеш на врхунцу задатка и да пружиш максимум максимума. Једном речју све друго не би било фер ни према другима, а ни према себи. Узгред, издвојио бих и рад на филму "Рука правде" редитеља Немање Ћеранића, где имам улогу на шпанском језику и надам се да ће оваквих прилика бити још у овој новој години - рекао је млади глумац.

ГЛАС: Доста снимате на простору бивше Југославије у посљедњих неколико година. Да ли можете да нам кажете који су то пројекти у којима ускоро можемо да Вас гледамо и какво је било искуство радити на новом филму "Gym" Срђана Вулетића?

РАДОВАНОВИЋ: Било је плодоносно стварно у последњих годину дана. Захвалан сам Богу и универзуму на томе. Снимао сам доста серија попут "Тајкуна" и "Ургентног центра" у Србији, затим у Босни неколико занимљивих пројеката.. Филм "Gym" ми је драго искуство, првенствено због рада са редитељем Срђаном Вулетићем. Неки од његових ранијих филмова су оставили јак утисак на мене и била ми је привилегија да сарађујемо. Такође "Gym" је једна комплексна прича и бави се темом насиља у друштву и био ми је велики изазов да се са екипом бавим том темом. Заправо најбоље је да гледаоци погледају филм па сами закључе о чему се ради и виде да ли их се то на неки начин тиче. Иначе ово није моја прва сарадња са Срђаном, јер сам претходно имао прилику да радим на серији "Тендер". У питању је ситком и радо га препоручујем за гледање. Да, морам да споменем и рад на серији "Комар", редитеља Тимура Макаревића, која ће бити право освежење за нашу кинематографију, јер је жанровски нешто потпуно ново на тржишту. У питању су фикција и фантастика и пројекат за који мислим да ће освојити публику гдје год се буде приказивао.

ГЛАС: Поред успјешне каријере на ТВ филму и у телевизијским серијама која се одвија у најбољем реду успјешни сте и на даскама које живот значе, гдје сте направили неке значајне улоге у протеклој години. То су представе које су направиле велики и позитиван одјек, како код публике тако и код позоришних критичара. Које су то представе? 

РАДОВАНОВИЋ: Много сам поносан на чињеницу да сам у прошлој години имао пројекте који су на репертоару Народног позоришта Сарајево, а једна од таквих је представа "Мишоловка" од Агате Кристи и "Заљубљени Шекспир" коју сам играо у Београдском драмског позоришту. Рецимо "Мишоловка" је ремек-дело светске књижевности и у тој представи играм детектива Trottera, који истражује убиство које се деси у једном пансиону у срцу Енглеске. Напета крими-драма са седам ликова и у једном тренутку сви постану потенцијалне убице. Мислим да је и за публику то посебно позоришно искуство. Радује ме да је сала сваки пут до сада била распродата. Сваки пут имам велику мотивацију да играм ту представу и радујем јој се. Част је и радити са ансамблима ова два позоришта, у којима има много сјајних колега које су ми инспирација и могу много да научим од њих.

ГЛАС: Постоји много дефиниција, теорија, теза које су покушале да одгонетну ту чаробну ријеч "глума". Морамо да Вас питамо какав је Ваш став о томе?

РАДОВАНОВИЋ:  Мислим да још нисмо добили коначну дефиницију глуме, а мислим да је и нећемо добити, што је у неку руку и добро, јер та дефиниција лежи у свакоме од нас. По мом мишљењу то је нека лична перцепција глумца. Ипак оно што је заједничко за све јесте трагање за истином и аутентичношћу. Рецимо да ликови које играмо и догађаји буду што више стварни, испуњени том животном енергијом, а енергија је баш оно што је важно за овај посао, као и ритам, осећај за простор, способност да препознајемо ситуацију и реагујемо. Гледалац мора да има утисак да се то што гледа дешава управо сада, први пут. Требало би бити непосредно. Лично за мене глума је комплексна професија која захтева много рада на себи, учења, истраживања, слушања својих инстинкта и генерално посматрања света око себе те због тога мислим да никада нећу моћи да сведем у једну дефиницију шта је то заправо глума.

ПРИВАТНО 

ГЛАС: Мимо умјетничког свијета, како изгледа свијет Филипа Радовановића, чиме се бавите у слободно вријеме? 

РАДОВАНОВИЋ: Па волим повремено да радим неке послове који немају везе са глумом. Опуштају ме и дају ми прилику да упознајем људе. До сада су то били послови продавања сладоледа и кокица или да помажем оцу и са њим радим неке грађевинске послове. Све то ми добро дође као неки ресет, повратак себи и онда опет иде припрема за неки пројекат и рад на њему. Онда ми боравак и рад на неком снимању или у позоришту буде много пријатнији и растерећенији. Такође свој мир проналазим и у књигама, бављењу разним спортовима, дружењу са породицом и пријатељима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана