Глума као дар с неба

ШТО се више бавим другим пословима, увиђам како је глума лепа професија. Како је благодет Божија и дар с неба бити глумац. Тога нисам био свестан док сам се бавио само глумом.

Ово је у интервјуу за наш лист рекао Тихомир Станић, позоришни филмски и телевизијски глумац, који се недавно ухватио у коштац са новом улогом, продуцентским послом. Своју професионалну енергију, стваралачку знатижељу и потребу за новим у филму "Турнеја" Горана Марковића, усмјерио је ка продуцентском послу, што му је опет, каже, донијело радост игре.  

- Сате и сате смо радили филм "Турнеја", много времена провели смо у предворјима, ходницима код секретарица чекајући некога ко је битан, без чије воље не бисмо успели да снимимо тај филм. Човек мора да се наоружа стрпљењем, вољом, одлучношћу да издржи понижења и разне неугодне ситуације. Све то није тешко ако се верује у циљ - каже наш саговорник.

? Шта је то што Вама помаже и даје снагу да издржите?

- Игра. Радост игре. Како у позоришту, тако и у другим стварима. Један од најозбиљнијих подухвата који сам радио је управо продукција филма "Турнеја". То је завршено и добили смо много похвала за тај посао. Радећи то, направио сам неколико ситуација које су биле лично задовољство и игра.

? Да ли је током снимања било ситуација које би могле послужити као материјал за "филм о филму"?

- Има безброј таквих ситуација. Снимали смо пет-шест дана у напуштеном дому између Дубице и Костајнице, у селу Јохова, где смо одрасли моја браћа и ја. Ту сам као дете на телевизији гледао људе који су сад дошли да играју у филму "Турнеја". Сећам се, 1973. направили смо позорницу на којој сам рецитовао као тринаестогодишњак, а сада, 35 година касније, пред готово идентичном публиком сам поново на истом месту рецитовао, али у друштву људи које сам као клинац гледао на телевизији.

Било је узбудљиво и када човек игра улогу на локацији на којој је пре 15 година био војник у рату. И каже да му је тад неко рекао да ће на истом месту снимати филм, са том тематиком, то би му звучало скроз нестварно.

? С обзиром на то да сте одиграли у ТВ драмама и серијама готово све значајније српске писце, чије ријечи су најбоље разријешиле Ваше дилеме?

- Крајем маја ћу у Вишеграду да снимам "Знакове поред пута", 30 троминутних епизода. У Aндрићевој мудрости могу се наћи одговори на сва питања која нас занимају, а у поезији Црњанског се постављају питања за која нема одговора, него човек може ирационално да их осети или не осети.

Стихови Црњанског су вечни, универзални. Имају истину, магију и снагу космичку, као Теслини проналасци.

? Ваше колеге кажу да сте у послу јако дисциплиновани и прецизни, а да сте приватно сасвим другачији?

- Тачно је да се неконвенционално понашам. Од свог пријатеља, покојног Љубе Тадића, научио сам да се у формалним ситуацијама треба понашати формално. Сећам се док сам пио, па кад ми неко стави примедбу на понашање: "Напио си се као говедо", ја сам увек имао одговор : "Ја сам у кафани, а то је ту дозвољено." Већ кад изађем на улицу, не понашам се тако. Мој пријатељ Светозар Цветковић, управник "Aтељеа 212", и ја смо јако блиски, али ја никада нисам ушао у његову канцеларију да нисам куцао. Суштински, човек може сам да створи моделе понашања. Има пуно ситуација у којима се не понашам по препознатљивом моделу, него онако како ја мислим да треба. Слично је и у позоришту. Многи људи имитирају неке одигране улоге и виђене карактере. Мене то никад није занимало. Увек сам хтео да играм људе који постоје тад док их играм такви. То је једини облик креације. Глумац мора да створи биће које је аутентично.

Вратити се правим вредностима

- Јефтина технологија којом може да се произведе серија, широко тржиште и људи који немају времена да загребу испод површине су довели до поплаве имбециларија, циклуса штанцованих серија. Несрећа је у томе што је тржиште такво да се око тога врте велике паре. Многи глумци поклекну због тог егзистенцијалног императива. Прво мало прошетају кроз тај жанр, а онда се толико утопе у то да им је тешко вратити се правим вредностима. Aко неко за пет кревељења и три скеча заради шестомесечну плату, тешко га је вратити у ритам вишесатних проба, озбиљан и прецизан рад. Многи глумци су жртве економског императива, који гура свет у велико затупљивање и бесмисао, фактички порнографију - рекао је Тихомир Станић.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.