Gallery weekend у Берлину - Снажан умјетнички систем

Почетком маја у Берлину је одржан "Gallery weekend" као један од најважнијих догађаја у Берлину у вези са савременом умјетничком продукцијом, кроз који се препознају и откривају нови иновативни правци развоја рецентне умјетничке праксе. На тој манифестацији галерије и музеји приказују најновије и најквалитетније од савремене умјетничке продукције Берлина али и шире.

Развој и продукција савремене умјетности у последњих неколико деценија почела је да мијења услове у којима настаје, егзистира и врши своју репрезентацију. Све више умјетност почиње да поред своје утилитарне културолошке сврхе обавља и ону критичку и еклектичку функцију као одраз социјално друштвених услова егзистенције самог умјетника као и друштва у цјелини. Један од најбитнијих и најбурнијих друштвених догађаја који је обиљежио крај прошлог вијека засигурно је пад Берлинског зида. Један такав друштвени и револуционарни процес који се збио у том граду покренуо је низ догађаја који ће индиректно промијенити развој и слику Европе, али и наше животе на Балкану.

Овај мали увод је потребан да бисмо на бољи начин схватили зашто је Берлин данас поред Њујорка сигурно један од два најбитнија центра за савремену умјетност. Кад кажемо један од центара за савремену умјетност, то подразумијева неколико аспеката њеног структурирања, а то су умјетничка продукција, институционална репрезентација умјетности, развијање нових теоријских дискурса критике... Већ први дан 01.05. на почетку отварања викенда галерија било је око двадесет отварања широм града, а у наредна два дана још 40. Готово да је немогуће физички обићи и сагледати све што се збило али сам већ на самом почетку погледао сјајну изложбу пољског умјетника Aртура Жмијевског у "DAAD" галерији, Aртур Жмијевски је умјетник који се првенствено бави умјетношћу али и теоријским аспектима умјетности. На изложби је паралелно на девет монитора приказано девет видео радова, које је умјетник снимао на различитим географским локацијама. Назив рада је "Демократија", а умјетник је у различитим друштвеним контекстима и кроз различите форме идеолошких репрезентација и конфликта биљежио видео записе као могуће форме проблематизовања и валоризовања степена практиковања демократије.

Још један од простора који ме је веома интересовао је "Temprory Kunsthalle Berlin " зграда односно привремена хала која је изграђена док се не направи прави Берлин кунстхале, чији су радови започели. Ту је изложба њемачке умјетнице Катарине Гросе, која се представила изложбом "Shadow boy". На изложби су се могла погледати четири велика конкавна формата од око десет метара ширине са шест метара висине, које је умјетница осликавала бојом. Покушај прокламовања и реанимирања нове слике постаје упитан и увелико упућује на јаку везу и упориште у сликарству обојеног поља Ротка, Шнабла... чији су се формати мало деформисали. Након што уопште нисам схватио контекст изложених џамбо формата покушао сам да своју немогућност разумијевања дјела потпомогнем текстом кустоса који је пратио изложбу. Занимљиво је то да текст готово да није уопште кореспондирао са поменутим радовима као и са називом изложбе. Aко је интенција умјетнице била да постави питање потребе експликације слике и кореспонденције представљеног са називом и текстом, односно да успостави однос потпуне дисхармоније заиста је и успјела у томе.

Такође једна од изложби која је привукла велику пажњу публике била је и изложба италијанског умјетника Ђузепе Пеноне, једног од млађих представника покрета „Aрте повера" чији је термин шездесетих успоставио Германо Целант, да би означио револуционарна умјетничка дјеловања која критикују и излазе из оквира било каквог система моћи, конвенције и комерцијалне експлоатације умјетности. У овом контексту је заиста било јадно посматрати дјела умјетности из природе Ђузепе Пенонеа постављена у једну од најкомерцијалнијих галерија у Берлину.

Мислим да се кроз ове различите наведене изложбе може закључити да Берлин има потпуно развијен, различит и снажан умјетнички систем у коме се паралелно развијају медијске и теоријске интенције, те готово идеалну атмосферу за стваралаштво уопште. 

(Aутор је академски сликар из Бање Луке)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.