Фототипско издање часописа Зенит 1921-1926

БЕОГРAД - Фототипско издање свих бројева југословенског авангардног часописа "Зенит 1921-1926", које је проглашено издавачким подухватом године на Сајму књига у Београду, све више привлачи пажњу јавности.

Репринт овог часописа, који је излазио у Загребу и Београду, објављен је заједно са монографијом Ирине Суботић и Видосаве Голубовић.

Заједничким напором Института за књижевност и уметност из Београда, Народне библиотеке Србије и Српског културног друштва "Просвјета" из Загреба, послије двогодишњег рада, ово капитално издање, штампано у пуном колору на 530 страница, може се, осим у књижарама, наћи и на сајту Народне библиотеке у дигиталном облику.

Према ријечима директорке Института за књижевност и уметност из Београда Весне Матовић, овај часопис је парадигматичан управо по томе што показује како се одређени видови књижевне праксе реализују, постоје и дјелују само у часописном облику.

- Aко се овим истраживањима придодају досад објављене монографије и зборници о књижевној периодици, онда се види како се историја националне књижевности, посебно проучавање књижевног и културног живота, на нов начин и у изоштренијем светлу могу сагледати управо на основу часописне грађе - рекла је Матовићева.

Фототипско издање обухвата све бројеве "Зенита" - од првог до 43, штампане изворно, у оригиналном формату, упаковане у двије црвене фасцикле, у зависности од величине. 

Једна од ауторки монографије Видосава Голубовић истакла је да је "Зенит", који је покренуо Љубомир Мицић 1921. године у Загребу, у почетку желио да спроведе идеје југословенства на пољу књижевне и ликовне авангарде, да покуша да превазиђе културни песимизам настао у Европи послије завршетка Првог свјетског рата и реализује идеју о обнови палог човјека. Према њој, то је касније прерасло у школу и програм једног авангардног покрета. Послије тога часопис је анимирао радикалне идеје на пољу књижевности и умјетности у међуратном и послијератном периоду, које нису увијек биле довољно видљиве и вредноване.

Послије трогодишњег излажења у Загребу - од фебруара 1921. до маја 1923. године - Мицић је премјестио редакцију часописа у Београд због полемике са Стјепаном Радићем и шире са хрватском културом око тумачења европеизма и балканизма.

- Уредништво на челу са Мицићем увек се ограђивало од било каквих експлицитних политичких ставова, мада је било јасно да су у пракси - у манифестима, поезији, прози, репродукцијама дела, посебно карикатурама, критикама, чак и рекламама - ти ставови могли били некада теже, а некада лакше дешифровани - рекла је Голубовићева.

Главни нагласак на пољу књижевности, додала је она, стављен је на поезију и програмске текстове, али су у "Зениту" били заступљени и филозофија, ликовна умјетност, архитектура, музика, позориште, филм, фотографија, примијењена умјетност.

Часопис је, нагласила је Голубовићева, забрањен децембра 1926. године, због једног револуционарно обојеног текста, у којем је зенитизам изједначен са марксизмом.

Посебну пажњу "зенитисти" су посвећивали визуелном идентитету листа, чиме се бавила Ирина Суботић.

- Преко графичког и ликовног идентитета – инвентивних насловних страница, стално усавршаваних заглавља, бројних репродукција, богате и разноврсне типографије може да се прати готово свака оријентација и промена у идејним и стилским усмерењима часописа – од експресионизма и дадаизма, преко футуризма и кубизма, ка различитим видовима надреализма и апстракције, са посебним нагласком на конструктивизму - рекла је Суботићева.

Филм 

Мицић и Бранко Ве. Пољански су се дружили са еминентним европским филмских посленицима, као што су Франц Рихард Беренс, Конрад Фајт, Aста Нилсен, учествовали су у анкетама о филмовима, заступали гледиште да треба више нових и авангардних филмова да буде заступљено на загребачким и београдским репертоарима, рекламирали су филмове у часопису, писали критике и објављивали теоријске написе - нагласила је Ирина Суботић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.