Фотографије и документи у запећку

ТРЕБИЊЕ - Иако располаже завидним фондом историјских докумената и грађе, Музеј Херцеговине у Требињу још нема сталну историјску поставку.

Разлог за такво стање лежи у чињеница да Музеј Херцеговине нема адекватан изложбени простор и сва ова грађа смјештена је у историјском одјељењу, просторији која је претијесна да прими сву ову грађу. Према ријечима Зорана Мијановића, историјско одјељење располаже значајном едицијом радничког покрета, Народноослободилачке борбе и социјалистичке револуције у требињском крају.

Ова едиција је била смјештена у старој згради Музеја као стална поставка до 1991. године и почетка рата на овим просторима. Као значајан дио историјског одјељења вриједи издвојити и архивски материјал везан за херцеговачке устанке у другој половини 19. вијека. Већи дио те грађе је поклон Требињца Мирка Радојичића, који је средином педесетих година прошлог вијека истраживао црногорски Aрхив у Цетињу и све што је прикупио тих година поклонио је Музеју Херцеговине.

Ријеч је о фотографијама и биографијама устаника, као и писаним документима везаним за овај историјски период.

Зоран Мијановић издваја као посебно вриједан архив српске православне основне школе из 19. вијека, те архив Трговачке школе из Требиња са око седам хиљада докумената. Ријеч је о једној од најстаријих средњих школа на овим просторима.

- Када би се створили услови за адаптацију поткровља Музеја Херцеговине, били бисмо у могућности да размишљамо и о отварању историјске поставке. Почели смо са првим радовима, које је финансирала општина Требиње још крајем прошле године. Обраћали смо се Министарству просвјете и културе РС и општини Требиње како би се ови радови што прије завршили, али одговора за сада нема - каже Зоран Мијановић.

Отварањем историјске поставке "Херцеговачки устанак од 1875. до 1878" био би комплетиран рад на свим историјским поставкама од праисторије до данас.

Aустроугарски период

Интересантно је да је сачуван и значајан архивски материјал из аустроугарског периода. Значајан дио је ипак уништен у другој половини четрдесетих година прошлог вијека, када је постојећи материјал буквално избачен на улицу. Ипак, дио су поједини Требињци сачували и донијели у Музеј Херцеговине, док је дио пребачен у Aрхив Херцеговине у Мостару.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.