Фото: Душан Ковачевић: Свети Георгије убива аждаху у Центру Сава 11. марта
Филм "Свети Георгије убива аждаху", по сценарију Душана Ковачевића, а у режији Срђана Драгојевића, биће премијерно приказан 11. марта у Центру "Сава" у Београду. Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" Душан Ковачевић, додајући да су преговори са продуцентима, којих има осам, у току, али да ће бањолучка премијера највјероватније бити дан касније.
У Центру "Сава" филм ће се приказивати неколико дана, а послије тога наћи ће се на репертоару биоскопа и у осталим градовима Србије.
- "Свети Георгије убива аждаху" је велики допринос српској кинематографији. Сама чињеница да је тако велики и компликовани пројекат сниман и у Републици Српској омогућиће будућим ауторима да са више храбрости и поверења уђе у друге копродуцентске односе, и да Република Српска заживи као филмска земља - истакао је Ковачевић.
* ГЛAС: Три године су откако су почеле припреме за овај филм, који се ових дана завршава. Колико сте задовољни урађеним и јесте ли успјели да остварите своју замисао као сценариста?
КОВAЧЕВИЋ: С обзиром на то да сам тај филм гледао на снимању, пратио сам га делом у монтажи и упоређивао неколико верзија, немам праву дистанцу. Оно што ми се чини када сам гледао прву, готово дефинитивну верзију, јесте да је то један моћан филм. Успели смо у нашим условима снимити филм који је епоха, а да стварно буде налик на документарни филм. Имате осећај да присуствујете нечему што је скривена камера снимала почетком двадесетог века, и то период од 1912, односно од Српско-турског рата па до Церске битке у августу 1914. Гледалац ће проћи кроз историју, једну ужасну историју - балканске ратове и почетак Првог светског рата, са људима који живе у једном селу на обали Саве.
Све ово што причам је реализовано, смео бих рећи, као да је рађено у некој најмоћнијој филмској кући.
* ГЛAС: Поред тога што је значајан за развој кинематографије Републике Српске, хоће ли "Свети Георгије" отворити нове путеве културне сарадње између Републике Српске и Србије?
КОВAЧЕВИЋ: Овај филм, чија је једна трећина снимана у околини Бање Луке, значајан је пре свега зато што је то први велики изузетно озбиљан посао у филмским односима између Владе Републике Српске и Владе Републике Србије, које су биле носиоци те основне финансијске конструкције.
Значајан је и због тог што, осим сарадње која је засад била искључиво на економским, односно пословним односима, отвара се један велики простор за културну сарадњу.
Као што је свима познато, прођу разни процеси политички, прођу разна дешавања, која су у вези с тим што се зове државни послови, а култура као траг остаје. То је једна од најпрецизнијих и сигурно најлепших белешки о једном времену. Тако да та белешка о првој великој сарадњи између Републике Српске и Србије је сигурно значајна и отвара перспективу за даље послове.
* ГЛAС: Колико Република Српска и Србија паралелно корачају у култури?
КОВAЧЕВИЋ: Кад већ причамо о тој културној сарадњи, желим рећи да ја као директор "Звездара театра" већ низ година имам изузетно добру сарадњу са Народним позориштем Републике Српске. Сад се опет договарамо да правимо једну копродуцентску представу. То су ти мостови који спајају две земље. Мостови без граница. Тим мостовима не може да се постави контрола, која је често врло политичка, а често и злонамерна.
Филм је успео захваљујући труду и иницијативи премијера Републике Српске Милорада Додика, који је стао иза овог пројекта, као и читав тим људи из Владе Републике Српске.
* ГЛAС: Колико су глумци и остали чланови екипе одговорили задатку?
КОВAЧЕВИЋ: Главне улоге играју мање-више најпознатији глумци у српској кинематографији, почевши од главне улоге Лазе Ристовског па до Наташе Јањић, Милене Дравић, Драгана Николића, Боре Тодоровића, и сви су се врло вешто ухватили у коштац са ликовима које тумаче. То је само мали део екипе. У филму се појављује више од стотину глумаца, и 700 статиста. Продуцената је осам. Занимљиво је да је копродуцент и Министарство културе Републике Бугарске, јер је један део филма сниман и у Бугарској.
Сваки гледалац ће, наравно, имати свој суд и своју слику о том филму. Оно у шта сам убеђен је да тих два сата, колико филм траје, прођу врло кратко. Што значи да филм држи пажњу и да је та љубавна прича која почне негде 1912. и оконча се 1914. године централна прича о троје људи. Дакле, један троугао у великом ратном раму.
Француски дистрибутер који је гледао наш филм и који ће током фебруара одлучити где ће филм ићи у свет рекао је да би такав филм у Француској или било где у кинематографији западне Европе коштао 30, 40 милиона евра - истакао Ковачевић.
* ГЛAС: Колико је српски духовни простор јединствен?
КОВAЧЕВИЋ: Сматрам да ће стицајем околности бити све јединственији јер, нажалост, ми се као народ призовемо памети тек кад нам је најтеже. Док нам је лепо, живимо мало по принципима преосталим из оног турског периода, уз кафенисање и пусте приче. Aли кад загусти, онда се тргнемо и призовемо се памети. То није добро и није паметно, али менталитет је чудо - рекао је Душан Ковачевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.