Ду­шан Ко­ва­че­вић: Све­ти Ге­ор­ги­је уби­ва ажда­ху у Цен­тру Са­ва 11. мар­та

Неда Симић-Жерајић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Ду­шан Ко­ва­че­вић: Све­ти Ге­ор­ги­је уби­ва ажда­ху у Цен­тру Са­ва 11. мар­та

Филм "Све­ти Ге­ор­ги­је уби­ва ажда­ху", по сце­на­ри­ју Ду­ша­на Ко­ва­че­ви­ћа, а у ре­жи­ји Срђа­на Дра­го­је­ви­ћа, би­ће пре­ми­јер­но при­ка­зан 11. мар­та у Цен­тру "Са­ва" у Бео­гра­ду. Ре­као је то у ин­тер­вјуу за "Глас Српске" Ду­шан Ко­ва­че­вић, до­да­ју­ћи да су пре­го­во­ри са про­ду­цен­ти­ма, ко­јих има осам, у то­ку, али да ће бањолу­чка пре­ми­је­ра највјероватније би­ти дан ка­сни­је.

У Цен­тру "Са­ва" филм ће се при­ка­зи­ва­ти не­ко­ли­ко да­на, а по­сли­је то­га на­ћи ће се на ре­пер­то­ару биоскопа и у ос­та­лим гра­до­ви­ма Срби­је.

- "Све­ти Ге­ор­ги­је уби­ва ажда­ху" је ве­ли­ки допринос српској ки­не­ма­то­гра­фи­ји. Са­ма чињени­ца да је та­ко ве­ли­ки и ком­пли­ко­ва­ни про­је­кат сни­ман и у Ре­пу­бли­ци Српској омо­гу­ћи­ће бу­ду­ћим ауто­ри­ма да са ви­ше хра­брос­ти и по­ве­рења уђе у дру­ге ко­про­ду­цен­тске одно­се, и да Ре­пу­бли­ка Српска за­жи­ви као фил­мска земља - ис­та­као је Ко­ва­че­вић.

* ГЛAС: Три го­ди­не су от­ка­ко су по­че­ле при­пре­ме за овај филм, ко­ји се ових да­на за­врша­ва. Ко­ли­ко сте за­до­вољни ура­ђе­ним и јес­те ли ус­пје­ли да ос­тва­ри­те сво­ју за­ми­сао као сце­на­рис­та?

КО­ВA­ЧЕ­ВИЋ: С об­зи­ром на то да сам тај филм гле­дао на сни­мању, пра­тио сам га де­лом у мон­та­жи и упо­ре­ђи­вао не­ко­ли­ко вер­зи­ја, не­мам пра­ву дис­тан­цу. Оно што ми се чи­ни ка­да сам гле­дао прву, го­то­во де­фи­ни­ти­вну вер­зи­ју, јес­те да је то је­дан мо­ћан филм. Успе­ли смо у на­шим усло­ви­ма сни­ми­ти филм ко­ји је епо­ха, а да ствар­но бу­де на­лик на до­ку­мен­тар­ни филм. Има­те осе­ћај да при­сус­тву­је­те не­че­му што је скри­ве­на ка­ме­ра сни­ма­ла по­чет­ком два­де­се­тог ве­ка, и то пе­ри­од од 1912, одно­сно од Српско-тур­ског ра­та па до Цер­ске бит­ке у ав­гус­ту 1914. Гле­да­лац ће про­ћи кроз ис­то­ри­ју, је­дну ужа­сну ис­то­ри­ју - бал­кан­ске ра­то­ве и по­че­так Првог свет­ског ра­та, са људи­ма ко­ји жи­ве у је­дном се­лу на оба­ли Са­ве.

Све ово што при­чам је ре­али­зо­ва­но, смео бих ре­ћи, као да је ра­ђе­но у не­кој нај­мо­ћни­јој фил­мској ку­ћи.

* ГЛAС: По­ред то­га што је зна­ча­јан за ра­звој ки­не­ма­то­гра­фи­је Ре­пу­бли­ке Српске, хо­ће ли "Све­ти Ге­ор­ги­је" отво­ри­ти но­ве пу­те­ве кул­тур­не са­радње изме­ђу Ре­пу­бли­ке Српске и Срби­је?

КО­ВA­ЧЕ­ВИЋ: Овај филм, чи­ја је је­дна тре­ћи­на сни­ма­на у око­ли­ни Бање Лу­ке, зна­ча­јан је пре све­га за­то што је то први ве­ли­ки изу­зе­тно озбиљан по­сао у фил­мским одно­си­ма изме­ђу Вла­де Ре­пу­бли­ке Српске и Вла­де Ре­пу­бли­ке Срби­је, ко­је су би­ле но­си­оци те осно­вне фи­нан­сиј­ске кон­стру­кци­је.

Зна­ча­јан је и због тог што, осим са­радње ко­ја је за­сад би­ла искључи­во на еко­ном­ским, одно­сно по­сло­вним одно­си­ма, отва­ра се је­дан ве­ли­ки прос­тор за кул­тур­ну са­радњу.

Као што је сви­ма по­зна­то, про­ђу ра­зни про­це­си по­ли­ти­чки, про­ђу ра­зна де­ша­вања, ко­ја су у ве­зи с тим што се зо­ве држа­вни по­сло­ви, а кул­ту­ра као траг ос­та­је. То је је­дна од нај­пре­ци­зни­јих и си­гур­но нај­ле­пших бе­ле­шки о је­дном вре­ме­ну. Та­ко да та бе­ле­шка о првој ве­ли­кој са­радњи изме­ђу Ре­пу­бли­ке Српске и Срби­је је си­гур­но зна­чај­на и отва­ра пер­спе­кти­ву за даље по­сло­ве.

* ГЛAС: Ко­ли­ко Ре­пу­бли­ка Српска и Срби­ја па­ра­лел­но ко­ра­ча­ју у кул­ту­ри?

КО­ВA­ЧЕ­ВИЋ: Кад већ при­ча­мо о тој кул­тур­ној са­радњи, же­лим ре­ћи да ја као ди­ре­ктор "Звез­да­ра теа­тра" већ низ го­ди­на имам изу­зе­тно до­бру са­радњу са На­ро­дним по­зо­ри­штем Ре­пу­бли­ке Српске. Сад се опет до­го­ва­ра­мо да пра­ви­мо је­дну ко­про­ду­цен­тску пред­ста­ву. То су ти мос­то­ви ко­ји спа­ја­ју две земље. Мос­то­ви без гра­ни­ца. Тим мос­то­ви­ма не мо­же да се пос­та­ви кон­тро­ла, ко­ја је чес­то врло по­ли­ти­чка, а чес­то и зло­на­мер­на.  

Филм је успео за­хваљују­ћи тру­ду и ини­ци­ја­ти­ви пре­ми­је­ра Ре­пу­бли­ке Српске Ми­ло­ра­да До­ди­ка, ко­ји је стао иза овог про­је­кта, као и чи­тав тим људи из Вла­де Ре­пу­бли­ке Српске.

* ГЛAС: Ко­ли­ко су глум­ци и ос­та­ли чла­но­ви еки­пе од­го­во­ри­ли за­дат­ку?

КО­ВA­ЧЕ­ВИЋ: Гла­вне уло­ге игра­ју мање-ви­ше нај­по­зна­ти­ји глум­ци у српској ки­не­ма­то­гра­фи­ји, по­чев­ши од гла­вне уло­ге Ла­зе Рис­тов­ског па до На­та­ше Јањић, Ми­ле­не Дра­вић, Дра­га­на Ни­ко­ли­ћа, Бо­ре То­до­ро­ви­ћа, и сви су се врло ве­што ухва­ти­ли у ко­штац са ли­ко­ви­ма ко­је ту­ма­че. То је са­мо ма­ли део еки­пе. У фил­му се по­јављује ви­ше од сто­ти­ну глу­ма­ца, и 700 ста­тис­та. Про­ду­це­на­та је осам. За­нимљиво је да је ко­про­ду­цент и Ми­нис­тар­ство кул­ту­ре Ре­пу­бли­ке Бу­гар­ске, јер је је­дан део фил­ма сни­ман и у Бу­гар­ској.

Сва­ки гле­да­лац ће, на­ра­вно, има­ти свој суд и сво­ју сли­ку о том фил­му. Оно у шта сам убе­ђен је да тих два са­та, ко­ли­ко филм тра­је, про­ђу врло крат­ко. Што зна­чи да филм држи пажњу и да је та љуба­вна при­ча ко­ја по­чне не­где 1912. и окон­ча се 1914. го­ди­не цен­трал­на при­ча о тро­је људи. Да­кле, је­дан троугао у ве­ли­ком ра­тном ра­му.

Буџет

Фран­цус­ки дис­три­бу­тер ко­ји је гле­дао наш филм и ко­ји ће то­ком фе­бру­ара одлу­чи­ти где ће филм ићи у свет ре­као је да би та­кав филм у Фран­цус­кој или би­ло где у ки­не­ма­то­гра­фи­ји за­па­дне Евро­пе ко­штао 30, 40 ми­ли­она евра - ис­та­као Ко­ва­че­вић. 

Менталитет

* ГЛAС: Ко­ли­ко је српски ду­хо­вни прос­тор је­дин­ствен?

КО­ВA­ЧЕ­ВИЋ: Сма­трам да ће сти­ца­јем окол­нос­ти би­ти све је­дин­стве­ни­ји јер, на­жа­лост, ми се као на­род при­зо­ве­мо па­ме­ти тек кад нам је нај­те­же. Док нам је ле­по, жи­ви­мо ма­ло по прин­ци­пи­ма пре­ос­та­лим из оног тур­ског пе­ри­ода, уз ка­фе­ни­сање и пус­те при­че. Aли кад за­гус­ти, он­да се тргне­мо и при­зо­ве­мо се па­ме­ти. То ни­је до­бро и ни­је па­ме­тно, али мен­та­ли­тет је чу­до - ре­као је Ду­шан Ко­ва­че­вић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.