Du­šan Ko­va­če­vić: Sve­ti Ge­or­gi­je ubi­va ažda­hu u Cen­tru Sa­va 11. mar­ta

Film "Sve­ti Ge­or­gi­je ubi­va ažda­hu", po sce­na­ri­ju Du­ša­na Ko­va­če­vi­ća, a u re­ži­ji Srđa­na Dra­go­je­vi­ća, bi­će pre­mi­jer­no pri­ka­zan 11. mar­ta u Cen­tru "Sa­va" u Beo­gra­du. Re­kao je to u in­ter­vjuu za "Glas Srpske" Du­šan Ko­va­če­vić, do­da­ju­ći da su pre­go­vo­ri sa pro­du­cen­ti­ma, ko­jih ima osam, u to­ku, ali da će banjolu­čka pre­mi­je­ra najvjerovatnije bi­ti dan ka­sni­je.

U Cen­tru "Sa­va" film će se pri­ka­zi­va­ti ne­ko­li­ko da­na, a po­sli­je to­ga na­ći će se na re­per­to­aru bioskopa i u os­ta­lim gra­do­vi­ma Srbi­je.

- "Sve­ti Ge­or­gi­je ubi­va ažda­hu" je ve­li­ki doprinos srpskoj ki­ne­ma­to­gra­fi­ji. Sa­ma činjeni­ca da je ta­ko ve­li­ki i kom­pli­ko­va­ni pro­je­kat sni­man i u Re­pu­bli­ci Srpskoj omo­gu­ći­će bu­du­ćim auto­ri­ma da sa vi­še hra­bros­ti i po­ve­renja uđe u dru­ge ko­pro­du­cen­tske odno­se, i da Re­pu­bli­ka Srpska za­ži­vi kao fil­mska zemlja - is­ta­kao je Ko­va­če­vić.

* GLAS: Tri go­di­ne su ot­ka­ko su po­če­le pri­pre­me za ovaj film, ko­ji se ovih da­na za­vrša­va. Ko­li­ko ste za­do­voljni ura­đe­nim i jes­te li us­pje­li da os­tva­ri­te svo­ju za­mi­sao kao sce­na­ris­ta?

KO­VA­ČE­VIĆ: S ob­zi­rom na to da sam taj film gle­dao na sni­manju, pra­tio sam ga de­lom u mon­ta­ži i upo­re­đi­vao ne­ko­li­ko ver­zi­ja, ne­mam pra­vu dis­tan­cu. Ono što mi se či­ni ka­da sam gle­dao prvu, go­to­vo de­fi­ni­ti­vnu ver­zi­ju, jes­te da je to je­dan mo­ćan film. Uspe­li smo u na­šim uslo­vi­ma sni­mi­ti film ko­ji je epo­ha, a da stvar­no bu­de na­lik na do­ku­men­tar­ni film. Ima­te ose­ćaj da pri­sus­tvu­je­te ne­če­mu što je skri­ve­na ka­me­ra sni­ma­la po­čet­kom dva­de­se­tog ve­ka, i to pe­ri­od od 1912, odno­sno od Srpsko-tur­skog ra­ta pa do Cer­ske bit­ke u av­gus­tu 1914. Gle­da­lac će pro­ći kroz is­to­ri­ju, je­dnu uža­snu is­to­ri­ju - bal­kan­ske ra­to­ve i po­če­tak Prvog svet­skog ra­ta, sa ljudi­ma ko­ji ži­ve u je­dnom se­lu na oba­li Sa­ve.

Sve ovo što pri­čam je re­ali­zo­va­no, smeo bih re­ći, kao da je ra­đe­no u ne­koj naj­mo­ćni­joj fil­mskoj ku­ći.

* GLAS: Po­red to­ga što je zna­ča­jan za ra­zvoj ki­ne­ma­to­gra­fi­je Re­pu­bli­ke Srpske, ho­će li "Sve­ti Ge­or­gi­je" otvo­ri­ti no­ve pu­te­ve kul­tur­ne sa­radnje izme­đu Re­pu­bli­ke Srpske i Srbi­je?

KO­VA­ČE­VIĆ: Ovaj film, či­ja je je­dna tre­ći­na sni­ma­na u oko­li­ni Banje Lu­ke, zna­ča­jan je pre sve­ga za­to što je to prvi ve­li­ki izu­ze­tno ozbiljan po­sao u fil­mskim odno­si­ma izme­đu Vla­de Re­pu­bli­ke Srpske i Vla­de Re­pu­bli­ke Srbi­je, ko­je su bi­le no­si­oci te osno­vne fi­nan­sij­ske kon­stru­kci­je.

Zna­ča­jan je i zbog tog što, osim sa­radnje ko­ja je za­sad bi­la isključi­vo na eko­nom­skim, odno­sno po­slo­vnim odno­si­ma, otva­ra se je­dan ve­li­ki pros­tor za kul­tur­nu sa­radnju.

Kao što je svi­ma po­zna­to, pro­đu ra­zni pro­ce­si po­li­ti­čki, pro­đu ra­zna de­ša­vanja, ko­ja su u ve­zi s tim što se zo­ve drža­vni po­slo­vi, a kul­tu­ra kao trag os­ta­je. To je je­dna od naj­pre­ci­zni­jih i si­gur­no naj­le­pših be­le­ški o je­dnom vre­me­nu. Ta­ko da ta be­le­ška o prvoj ve­li­koj sa­radnji izme­đu Re­pu­bli­ke Srpske i Srbi­je je si­gur­no zna­čaj­na i otva­ra per­spe­kti­vu za dalje po­slo­ve.

* GLAS: Ko­li­ko Re­pu­bli­ka Srpska i Srbi­ja pa­ra­lel­no ko­ra­ča­ju u kul­tu­ri?

KO­VA­ČE­VIĆ: Kad već pri­ča­mo o toj kul­tur­noj sa­radnji, že­lim re­ći da ja kao di­re­ktor "Zvez­da­ra tea­tra" već niz go­di­na imam izu­ze­tno do­bru sa­radnju sa Na­ro­dnim po­zo­ri­štem Re­pu­bli­ke Srpske. Sad se opet do­go­va­ra­mo da pra­vi­mo je­dnu ko­pro­du­cen­tsku pred­sta­vu. To su ti mos­to­vi ko­ji spa­ja­ju dve zemlje. Mos­to­vi bez gra­ni­ca. Tim mos­to­vi­ma ne mo­že da se pos­ta­vi kon­tro­la, ko­ja je čes­to vrlo po­li­ti­čka, a čes­to i zlo­na­mer­na.  

Film je uspeo za­hvaljuju­ći tru­du i ini­ci­ja­ti­vi pre­mi­je­ra Re­pu­bli­ke Srpske Mi­lo­ra­da Do­di­ka, ko­ji je stao iza ovog pro­je­kta, kao i či­tav tim ljudi iz Vla­de Re­pu­bli­ke Srpske.

* GLAS: Ko­li­ko su glum­ci i os­ta­li čla­no­vi eki­pe od­go­vo­ri­li za­dat­ku?

KO­VA­ČE­VIĆ: Gla­vne ulo­ge igra­ju manje-vi­še naj­po­zna­ti­ji glum­ci u srpskoj ki­ne­ma­to­gra­fi­ji, po­čev­ši od gla­vne ulo­ge La­ze Ris­tov­skog pa do Na­ta­še Janjić, Mi­le­ne Dra­vić, Dra­ga­na Ni­ko­li­ća, Bo­re To­do­ro­vi­ća, i svi su se vrlo ve­što uhva­ti­li u ko­štac sa li­ko­vi­ma ko­je tu­ma­če. To je sa­mo ma­li deo eki­pe. U fil­mu se po­javljuje vi­še od sto­ti­nu glu­ma­ca, i 700 sta­tis­ta. Pro­du­ce­na­ta je osam. Za­nimljivo je da je ko­pro­du­cent i Mi­nis­tar­stvo kul­tu­re Re­pu­bli­ke Bu­gar­ske, jer je je­dan deo fil­ma sni­man i u Bu­gar­skoj.

Sva­ki gle­da­lac će, na­ra­vno, ima­ti svoj sud i svo­ju sli­ku o tom fil­mu. Ono u šta sam ube­đen je da tih dva sa­ta, ko­li­ko film tra­je, pro­đu vrlo krat­ko. Što zna­či da film drži pažnju i da je ta ljuba­vna pri­ča ko­ja po­čne ne­gde 1912. i okon­ča se 1914. go­di­ne cen­tral­na pri­ča o tro­je ljudi. Da­kle, je­dan trougao u ve­li­kom ra­tnom ra­mu.

Budžet

Fran­cus­ki dis­tri­bu­ter ko­ji je gle­dao naš film i ko­ji će to­kom fe­bru­ara odlu­či­ti gde će film ići u svet re­kao je da bi ta­kav film u Fran­cus­koj ili bi­lo gde u ki­ne­ma­to­gra­fi­ji za­pa­dne Evro­pe ko­štao 30, 40 mi­li­ona evra - is­ta­kao Ko­va­če­vić. 

Mentalitet

* GLAS: Ko­li­ko je srpski du­ho­vni pros­tor je­din­stven?

KO­VA­ČE­VIĆ: Sma­tram da će sti­ca­jem okol­nos­ti bi­ti sve je­din­stve­ni­ji jer, na­ža­lost, mi se kao na­rod pri­zo­ve­mo pa­me­ti tek kad nam je naj­te­že. Dok nam je le­po, ži­vi­mo ma­lo po prin­ci­pi­ma pre­os­ta­lim iz onog tur­skog pe­ri­oda, uz ka­fe­ni­sanje i pus­te pri­če. Ali kad za­gus­ti, on­da se trgne­mo i pri­zo­ve­mo se pa­me­ti. To ni­je do­bro i ni­je pa­me­tno, ali men­ta­li­tet je ču­do - re­kao je Du­šan Ko­va­če­vić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.