“Дрво жи­во­та” ро­ђе­но у игри ва­тре и че­ли­ка

Александра Маџар, Фото: А. Чавић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: “Дрво жи­во­та” ро­ђе­но у игри ва­тре и че­ли­ка

Бањалу­ка - Aка­дем­ски сли­кар и вајар Ми­ли­во­је Ун­ко­вић по­кло­нио је ју­че сво­ју скул­пту­ру “Дрво жи­во­та” Ра­дио-те­ле­ви­зи­ји Ре­пу­бли­ке Српске.

Скул­пту­ра је от­кри­ве­на на пла­тоу РТВ до­ма у Пар­ку скул­пту­ра. Мно­го­број­ни по­сје­ти­оци, ме­ђу ко­ји­ма ве­ли­ки број зва­ни­чни­ка из кул­тур­ног и ја­вног жи­во­та, до­шли су да ука­жу по­што­вање пре­ма умје­тни­чком ра­ду проф. Ми­ли­во­ја Ун­ко­ви­ћа и при­сус­тву­ју по­клањању ври­је­дног умје­тни­чког дје­ла гра­ду Бањалу­ци.

- Ре­али­за­ци­ја скул­пту­ре “Дрво жи­во­та”, ко­ја је по­клон Ра­дио-те­ле­ви­зи­ји Ре­пу­бли­ке Српске, јес­те сти­цај не­ких сре­ћних окол­нос­ти, ра­зу­ми­је­вања и по­тре­ба да се сва­ки ку­так Бањалу­ке учи­ни ље­пшим, са­држај­ни­јим и људ­ски­јим - ре­као је Ун­ко­вић.

Обја­снио је да је његов по­вра­так у Бањалу­ку по­сли­је два­де­сет го­ди­на бо­рав­ка у Њема­чкој но­ви ства­ра­ла­чки по­че­так, у ко­јем је осје­тио умје­тни­чку по­тре­бу да по­кло­ни дио се­бе прос­то­ру и граду у ко­јем жи­ви.

За­хва­лио је Ра­дио-те­ле­ви­зи­ји Ре­пу­бли­ке Српске на ука­за­ном по­вје­рењу и  изразио на­ду да ће “Дрво жи­во­та” ос­тва­ри­ти ко­му­ни­ка­ци­ју са гра­ђа­ни­ма Бањалу­ке на обос­тра­но за­до­вољство.

- Имао сам ап­со­лу­тну по­моћ у те­хни­чком и ор­га­ни­за­ци­оном сми­слу да ово дје­ло нас­та­не. Без по­мо­ћи Дра­га­на Да­ви­до­ви­ћа, чо­вје­ка ве­ли­ког ин­те­ле­кту­ал­ног и ви­зи­онар­ског по­тен­ци­ја­ла, ко­ји је са сво­јим са­ра­дни­ци­ма дао мно­го енер­ги­је и све ово ре­али­зо­вао са пер­фе­кци­они­змом, ово дје­ло да­нас не би ста­ја­ло ис­пред вас - ка­зао је Ун­ко­вић.

До­да­је да је дао сво­ју кре­ати­вну моћ и дио се­бе, те да су му у то­ме по­ма­га­ли мај­сто­ри и не­по­сре­дни са­ра­дни­ци у радионици Дионис Дра­го­мир Са­марyић и Мла­ден Цвјет­ко­вић.

 - Учио сам од њих и они од ме­не. Ми­слим да се у игри че­ли­ка, ва­тре и ру­ку ро­дио плод “Дрво жи­во­та”, ко­ји овдје ус­пра­вно сто­ји. Сигуран сам да ова скул­птор­ска фор­ма мо­же про­на­ћи прос­тор у би­ло ко­јем свјет­ском гра­ду - на­гласио је Ун­ко­вић.

Ди­ре­ктор Ра­дио-те­ле­ви­зи­је Ре­пу­бли­ке Српске Дра­ган Да­ви­до­вић ре­као је да ова­кви до­га­ђа­ји као ма­ли би­се­ри пред­стављају пу­то­каз и ви­зи­ју у ко­јем прав­цу тре­ба кре­ну­ти ка­ко би­смо са­вла­да­ли по­те­шко­ће са ко­ји­ма се у да­нашњем вре­ме­ну су­оча­ва­мо.

- На­дам се да ће сљеде­ће го­ди­не у ово ври­је­ме још је­дна скул­пту­ра би­ти пос­тављена у парк и да ће ти­ме уве­ли­ча­ти је­дан ма­ли ку­так у Бањалу­ци. Ври­је­ме је да се и ос­та­ле скул­пту­ре у овом граду по­зи­ци­они­ра­ју и да се про­ци­је­ни њихо­ва умје­тни­чка ври­је­дност - до­дао је Да­ви­до­вић.

На ра­ду скул­пту­ре “Дрво жи­во­та” по­мо­гли су и ко­ле­ктив “Ди­онис трејд”, ко­ји су да­ро­ва­ли сво­је ври­је­ме, прос­тор, енер­ги­ју и “зла­тне ру­ке” мајстора, као и ком­па­ни­је “Ин­те­грал ин­жињеринг” и “Та­ма­рис”.

Фи­нал­ни из­глед

Скул­пту­ра “Дрво жи­во­та” ре­али­зо­ва­на је од че­ли­чних ме­тал­них пло­ча, а мон­ти­ра­на је на ар­ми­ра­но­бе­тон­ској сто­пи. Ви­со­ка је 412 цен­ти­ме­та­ра и те­шка око 3.000 ки­ло­гра­ма. Фи­нал­ни из­глед скул­пту­ре се пос­ти­же при­ро­дним про­це­сом рђања.

 

 

 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.