Драгана Арсенић за „Глас“: Жене имају права, спорна је слобода

На наше велико задовољство гостујемо у једном младом по стажу, али врло озбиљном театру по амбицијама као што је Народно позориште Источно Сарајево са представом "Кумови". У овом комаду ја играм лик куме Софије, четврте супруге несталог пјевача Бобана. Софија је једна срчана, могу рећи, и лакомислена млада жена, увијек спремна да помогне другима.

Рекла је ово за "Глас Српске" Драгана Арсенић, глумица, објашњавајући какву улогу игра  у представи "Кумови" у режији Драгане Милишевски Попов са којом 12. фебруара гостују у Народном позоришту Источно Сарајево. Како истиче талентована умјетница, ријеч о драмском тексту класика домаће драматургије Душана Ковачевића који је настао 2012. и  који говори о могућностима сналажења у нашим хаотичним, бесперспективним друштвеним околностима, као и грчевитим напорима појединца да закрпи незакрпиве рупе у систему на који је осуђен. Укратко у времену у којем се њена јунакиња врло добро сналази.

- Софија припада млађој генерацији, у односу на остале ликове и боље схвата како савремено друштво функционише и како се прилагодити времену у ком се највише исплати играти улогу "глупог" човјека, тако да свјесно бира да буде лакомислена. Како сам Ковачевић каже у поднаслову драме, у питању је "комедија трагичне свакодневице". Наизглед обична прослава годишњице претвориће се у рјешавање случаја који траје три године - рекла је Арсенићева.

ГЛАС: Какo је протекла припрема комада и како је екипа окупљена око ове представе функционисала током рада?

АРСЕНИЋ: Мени је било велико задовољство, што сам учествовала у овом процесу. То ми је био први професионални процес послије завршетка Академије. Сарадња са редитељком Драганом Милошевски Попов је била драгоцјена, како за мене тако и за остале колеге. Драгана је одлична редитељка, која јако добро разумије младе глумце и пружа им подршку. Резултат свега овога је одлична представа коју публика воли.

ГЛАС: Ускоро имате премијеру са представом "Кавез" у режији Валентине Видаковић. Жанровски гледано ради се поетском театру. Комад је рађен по мотивима народне лирске и модерне поезије те се бави статусом жене на нашим просторима кроз историју? Можете ли нешто више о самом пројекту?

АРСЕНИЋ: У питању је пројекат чија ће премијера бити вечерас, баш на рођендан тј. пет година од оснивања Градског позоришта "Семберија". Ово је једна женска прича која сукобљава лирске субјекте из времена када су настајале најљепше лирске пјесме народне књижевности па све до наших савремених списатељица. Комад "Кавез" се бави положајем жене у строгом патријархату кроз лирске стихове и положајем данашње жене која је еманципована, образована, има право гласа, самостална је, али да ли је заиста слободна?

ГЛАС: Ваш глумачки учитељ била је ненaдмашна Јелена Трепетова Костић која важи за једног од најбољих глумачких педагога на нашим просторима. Чему Вас је највише научила?

АРСЕНИЋ: Професорки Јелени сам захвална на томе што ме је научила професионализму и што нас је научила да: "Свака слава траје до 12 сати увече". Значи да послије неког великог успјеха, премијере, битне улоге, награде, сутра поново крећемо од нуле, поново долазимо на пробе, радимо испочетка и тако у круг. То су ствари које многи млади глумци, нажалост, данас не науче на академијама. Сматрам да је Јелена заиста одличан педагог, јер нас је припремила за рад са различитим људима, у разним условима рада и да се свакој улози посветимо са једнаком пажњом, јер мале улоге не постоје и свака изискује темељан рад. Резултат свега тога је моја класа, која је јако успјешна.

ГЛАС: Генерално, како сте уопште открили глуму као Ваш животни позив и шта је била иницијална каписла која Вас је повела у свијет ове умјетности?

АРСЕНИЋ: Искрено, до одласка на пријемни испит, тј. до припрема за пријемни испит нисам знала да ће то бити мој животни позив. Знате како глумци обично кажу како су одувијек знали да ће се бавити тиме, ја нисам. Мада сам као дијете била у драмској секцији у основној школи, код сјајне наставнице Велиде Поповић, а касније и у аматерском позоришту, нисам знала да ћу се тиме бавити професионално. Тада се развила љубав према глуми као хобију, а сада је то моја професија.

ГЛАС: Шта је то, што по вашем мишљењу недостаје културном животу Републике Српске и саме Бијељине?

АРСЕНИЋ: Бијељина, као и Република Српска је плодно тло за квалитетан алтернативни садржај. Задатак нас као умјетника је да нудимо нешто ново и усмјеравамо кретање културног живота, како Бијељине, тако и наше државе. Овдје је занимљиво што у многим стварима можеш бити пионир, а то је велики изазов.

Шекспир

ГЛАС: Рецимо, да имате прилику да бирате улоге које се тичу свјетских класика, коју бисте изабрали за себе и због чега?

АРСЕНИЋ: Да могу да бирам писца, што се класика тиче, ја бих одабрала Шекспира. На нашим просторима, мислим на Републику Српску, Шекспир у изворном облику, дакле у епохи, не поставља се тако често, а ја бих вољела да оживим неку јунакињу из Шекспирових дјела.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.