Драган Ојданић: Пејзаж уточиште за умјетника

Природа је моје уточиште. Где год да кренем, увек се враћам природи. Највише волим кад покупим неколико ситница из ужурбаног Београда и побегнем у пејзаж. Кад имам кист, платно, боје и пејзаж, имам све.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" академски сликар из Београда Драган Ојданић, сада већ редован учесник ликовне колоније "Ласта" из Лакташа. Његови пејзажи, али и цркве и манастири, красе изложбени простор Центра за културу Лакташи.  

* ГЛAС: Шта је оно што Вас инспирише у умјетничком окружењу колоније?

ОЈДAНИЋ: Још када је први пут одржана колонија "Ласта", пре пет година, фасцинирао ме пејзаж Слатине, где се тада одржавала колонија. Сличан је делу Србије где сам ја одрастао, а то је златиборски крај. Пошто иначе радим пејзаже, а сликам и цркве и манастире, природа је оно што ме увек инспирише. Не волим атеље ни било какве затворене просторе, поготово ако је ту присутно више људи. Морам да истакнем да Република Српска, нарочито околина Лакташа и Бањалуке, има јако лепих пејзажа, старих домаћинстава, које такође волим да сликам, тако да сам истински уживао сваки пут кад дођем на колонију.

* ГЛAС: По чему је Вама крајишки пејзаж посебно инспиративан?

ОЈДAНИЋ: Нарочито су ми привлачна сеоска домаћинства и старе куће. Тако на мојим сликама можете видети панораме тих руралних подручја, али и целокупно природно окружење - шуме, ливаде, а пажњу ми привуку и поломљене тарабе. Све је то оно што пејзажисте и највише инспирише. Сликар који ради пејзаж, по мом мишљењу, ако на неки начин није одрастао у неком природном окружењу, не може квалитетно и веродостојно да га дочара. Када сликате природу, морате да је доживите, осетите.

* ГЛAС: Одакле толика љубав према природи и руралним предјелима, с обзиром на то да живите у урбаном пејзажу?

ОЈДAНИЋ: Рођен сам у Београду, али сам доста времена живео у Ужицу и на Златибору. Управо у том периоду сам и схватио да желим да будем сликар и почео сам да се озбиљније бавим уметношћу. Свестан да улазим у једну велику животну борбу, ипак нисам одустао од љубави према сликарству, него сам се увек трудио да "гурам" даље. Иако сад поново живим у Београду, увек нађем времена да отпутујем негдје у природу на неколико дана. Тако сам обишао целу Србију и буквално станем где год видим да бих могао да урадим слику, без икаквог ограничења у времену. Имам добру моћ запажања, па и кад се вратим у Београд, у глави имам доста мотива које преточим у слику.

* ГЛAС: Да ли сте и даље окренути почетној умјетничкој визији?

ОЈДAНИЋ: У принципу остао сам везан за своју прву визију. Сликар сам који ради пејзаж, али ту је и мртва природа, ту су и актови, као и мотиви свакодневице. Оно што је стварни моменат у мојим сликама су манастири, храмови и цркве, али оно што ме заиста испуњава као уметника је пејзаж. И када бих радио циклус неке модернистичке слике, то би у мојој перцепцији опет био на неки начин пејзаж. Сликар који живи свој "посао" уметника мора да зна све да уради. Сликам још од своје једанаесте године, тако да љубав према сликарству гајим још из детињства. Овог септембра ће се навршити 26 година како "живим" сликарство, а имао сам среће да сам завршио две јако добре школе цртања у Ужицу, што ми је дало основу за бављење сликарством.

* ГЛAС: Одакле инспирација за осликавање манастира и цркава?

ОЈДAНИЋ: Лично сам доста везан за веру и цркву, па одатле црпим и инспирацију за своје слике. Већ пет година бавим се осликавањем живописа у црквама и иконописом. То радим из љубави према вери и на тај начин се "одужујем" Господу за дар који сам ја добио од њега - да сликам. То ми помаже и даје инспирацију, снагу и вољу да наставим и даље да стварам. Оно што је чињеница је да сликар не продаје своје слике стално, то је периодичан посао и зато ми вера даје снагу да превазиђем те неке периоде кризе.

* ГЛAС: Каква је Ваша слика ликовног живота у Србији и региону?

ОЈДAНИЋ: Могу рећи да је и у Србији и у Републици Српској доста слична ситуација, а то је да је уметност доста запостављена, али и култура генерално. Када се осврнем само на Београд, постојало је доста галерија, културних манифестација, дружења уметника, које су данас затворене и угашене. Јако мало се ради на том плану популаризације и подизања културног живота на виши ниво.

Живопис

* ГЛAС: Радите и живопис. Које цркве и манастире сте осликали?

ОЈДAНИЋ: Када је у питању мој рад на живопису, осликао сам га, са екипом уметника коју чине професор Видоје Туцовић и Ненад Керкез, у цркви у Ђурђеву, иконостас у цркви Светог апостола Петра и Павла у Новом Саду, а ове године би требало да се ради и живопис. Такође, радили смо и у цркви у једном селу код Пожаревца, а бавили смо се и рестаурацијом Саборне цркве у Сремским Карловцима. У том, познатом дому владике Василија, радили смо пет нових икона у барокном стилу, пошто су већ постојеће потпуно пропале.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.