Dragan Ojdanić: Pejzaž utočište za umjetnika

Priroda je moje utočište. Gde god da krenem, uvek se vraćam prirodi. Najviše volim kad pokupim nekoliko sitnica iz užurbanog Beograda i pobegnem u pejzaž. Kad imam kist, platno, boje i pejzaž, imam sve.

Rekao je ovo u intervjuu za "Glas Srpske" akademski slikar iz Beograda Dragan Ojdanić, sada već redovan učesnik likovne kolonije "Lasta" iz Laktaša. Njegovi pejzaži, ali i crkve i manastiri, krase izložbeni prostor Centra za kulturu Laktaši.  

* GLAS: Šta je ono što Vas inspiriše u umjetničkom okruženju kolonije?

OJDANIĆ: Još kada je prvi put održana kolonija "Lasta", pre pet godina, fascinirao me pejzaž Slatine, gde se tada održavala kolonija. Sličan je delu Srbije gde sam ja odrastao, a to je zlatiborski kraj. Pošto inače radim pejzaže, a slikam i crkve i manastire, priroda je ono što me uvek inspiriše. Ne volim atelje ni bilo kakve zatvorene prostore, pogotovo ako je tu prisutno više ljudi. Moram da istaknem da Republika Srpska, naročito okolina Laktaša i Banjaluke, ima jako lepih pejzaža, starih domaćinstava, koje takođe volim da slikam, tako da sam istinski uživao svaki put kad dođem na koloniju.

* GLAS: Po čemu je Vama krajiški pejzaž posebno inspirativan?

OJDANIĆ: Naročito su mi privlačna seoska domaćinstva i stare kuće. Tako na mojim slikama možete videti panorame tih ruralnih područja, ali i celokupno prirodno okruženje - šume, livade, a pažnju mi privuku i polomljene tarabe. Sve je to ono što pejzažiste i najviše inspiriše. Slikar koji radi pejzaž, po mom mišljenju, ako na neki način nije odrastao u nekom prirodnom okruženju, ne može kvalitetno i verodostojno da ga dočara. Kada slikate prirodu, morate da je doživite, osetite.

* GLAS: Odakle tolika ljubav prema prirodi i ruralnim predjelima, s obzirom na to da živite u urbanom pejzažu?

OJDANIĆ: Rođen sam u Beogradu, ali sam dosta vremena živeo u Užicu i na Zlatiboru. Upravo u tom periodu sam i shvatio da želim da budem slikar i počeo sam da se ozbiljnije bavim umetnošću. Svestan da ulazim u jednu veliku životnu borbu, ipak nisam odustao od ljubavi prema slikarstvu, nego sam se uvek trudio da "guram" dalje. Iako sad ponovo živim u Beogradu, uvek nađem vremena da otputujem negdje u prirodu na nekoliko dana. Tako sam obišao celu Srbiju i bukvalno stanem gde god vidim da bih mogao da uradim sliku, bez ikakvog ograničenja u vremenu. Imam dobru moć zapažanja, pa i kad se vratim u Beograd, u glavi imam dosta motiva koje pretočim u sliku.

* GLAS: Da li ste i dalje okrenuti početnoj umjetničkoj viziji?

OJDANIĆ: U principu ostao sam vezan za svoju prvu viziju. Slikar sam koji radi pejzaž, ali tu je i mrtva priroda, tu su i aktovi, kao i motivi svakodnevice. Ono što je stvarni momenat u mojim slikama su manastiri, hramovi i crkve, ali ono što me zaista ispunjava kao umetnika je pejzaž. I kada bih radio ciklus neke modernističke slike, to bi u mojoj percepciji opet bio na neki način pejzaž. Slikar koji živi svoj "posao" umetnika mora da zna sve da uradi. Slikam još od svoje jedanaeste godine, tako da ljubav prema slikarstvu gajim još iz detinjstva. Ovog septembra će se navršiti 26 godina kako "živim" slikarstvo, a imao sam sreće da sam završio dve jako dobre škole crtanja u Užicu, što mi je dalo osnovu za bavljenje slikarstvom.

* GLAS: Odakle inspiracija za oslikavanje manastira i crkava?

OJDANIĆ: Lično sam dosta vezan za veru i crkvu, pa odatle crpim i inspiraciju za svoje slike. Već pet godina bavim se oslikavanjem živopisa u crkvama i ikonopisom. To radim iz ljubavi prema veri i na taj način se "odužujem" Gospodu za dar koji sam ja dobio od njega - da slikam. To mi pomaže i daje inspiraciju, snagu i volju da nastavim i dalje da stvaram. Ono što je činjenica je da slikar ne prodaje svoje slike stalno, to je periodičan posao i zato mi vera daje snagu da prevaziđem te neke periode krize.

* GLAS: Kakva je Vaša slika likovnog života u Srbiji i regionu?

OJDANIĆ: Mogu reći da je i u Srbiji i u Republici Srpskoj dosta slična situacija, a to je da je umetnost dosta zapostavljena, ali i kultura generalno. Kada se osvrnem samo na Beograd, postojalo je dosta galerija, kulturnih manifestacija, druženja umetnika, koje su danas zatvorene i ugašene. Jako malo se radi na tom planu popularizacije i podizanja kulturnog života na viši nivo.

Živopis

* GLAS: Radite i živopis. Koje crkve i manastire ste oslikali?

OJDANIĆ: Kada je u pitanju moj rad na živopisu, oslikao sam ga, sa ekipom umetnika koju čine profesor Vidoje Tucović i Nenad Kerkez, u crkvi u Đurđevu, ikonostas u crkvi Svetog apostola Petra i Pavla u Novom Sadu, a ove godine bi trebalo da se radi i živopis. Takođe, radili smo i u crkvi u jednom selu kod Požarevca, a bavili smo se i restauracijom Saborne crkve u Sremskim Karlovcima. U tom, poznatom domu vladike Vasilija, radili smo pet novih ikona u baroknom stilu, pošto su već postojeće potpuno propale.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.