Добрун чува успомену на вођу Првог српског устанка

Дошле су умне српске главе и обични људи, сељаци из околних села, да се, уз стрмину попну до Карађорђа, да му одају почаст и онако са висине погледају у манастир и питому рзавску долину, коју је и он некад с чежњом гледао

ВИШЕГРAД - Колико је само остарјели митрополит дабробосански Николај био видовит кад је аутору ових редова и неколико најближих сарадника још 2000. године код храма у Добруну, поред којег се тада налазио само омањи конак, рекао да ће изградити још два конака, музеј, подићи споменик Карађорђу и да ће поред манастира бити обновљена ускотрачна пруга.

Нико од присутних није коментарисао ријечи енергичног митрополита који нас је тада подсјетио да је у порти манастирској у љето 1807. године преноћио Црни Ђорђије са својим устаницима који се канио кренути на Сарајево и "отјерати турске зулумћаре који су намете на рају нагонили".

Прије четири године када се визија митрополита Николаја обистинила, обиљежена је двјестота, а 15. фебруара ове године 204. годишњица од подизања Првог српског устанка и то овдје у Добруну, испод стамене бронзане фигуре вожда Карађорђа, чији је поглед упрт у Дрину, а сабља спуштена низ кољена. Дошле су овдје умне српске главе и обични људи, сељаци из околних села, да се, уз стрмину попењу до Карађорђа, да му одају почаст и онако са висине погледају у манастир и питому рзавску долину, коју је и он некад с чежњом гледао.

Сељанке убрађене у мараме, све на исти начин и сељаци под традиционалним качкетима и шајкачама, стајали су мирно док су калуђери појали парастос свим српским устаницима и борцима, јунацима од Црног Ђорђија до Одбрамбено-отаџбинског рата.

Пред њиховим очима, у лику глумца Љепомира Ивковића оваплотио се и сам Карађорђе, онако висок, црн, стамен, жустра покрета и црна ока, у предивној српској ношњи са двије кубуре за појасом. "Исти онакав као из пјесме Почетак буне на дахије", шапутао је чичица, гурајући погледом глумца који је испред Карађорђевог конака зборио о устаничкој опсади и освајању Београда, а на крају са свим који су га слушали запјевао": "Седам сати удара, Бијоград се отвара, отвара га Црни Ђорђе са војском да прођеее..."

Политичари су, овог свечарског дана, зборили о борцима, поузданим гарантима да ће Република Српска остати и опстати, причали су о побољшању њиховог материјалног положаја, о томе да за три године ниједан припадник борачке организације неће бити без крова над главом, о повећању инвалиднина, пензија...

И они сами су били свјесни да обећања и ријечи изговорене на овом светом мјесту имају посебну тежину, оне овдје, уз звук звона манастирских, постају и завјет да ће тако бити и никако другачије. И у Вишеграду је, овог дана, посвећеног подизању Првог српског устанка и Дану бораца Републике Српске било свечано.

Код Споменика браниоцима РС, на Тргу палих бораца, код популарног "Гвоздена", како га Вишеграђани од милоште назваше, окупио се свијет да ода пошту палим борцима и саборцима.

У вишеградском Дому културе предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић опомиње да се "Србима, отцјепљењем Косова од мајке Србије спрема велико зло, а стварање још једне албанске државе на Балкану Република Српска неће никад признати".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.