Ђорђе Писарев: Неукост играча на књижевној сцени

Досадили су ми савремени српски романи у којима се речима и идејама оперише као да се све подразумева, па онда долазимо у ситуацију, као читаоци, да видимо да предочене ствари и нису то за шта се издају. Можда се и у (лажној) кући главног јунака налази лажни фрижидер, са лажном храном, препун цедуљица на којима пише: кромпир, мајонез, салама, јаје.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао писац из Новог Сада Ђорђе Писарев, добитник књижевног признања "Стеван Пешић" за дјело "A ако умре пре него што се пробуди", које се нашло и у ужем кругу за НИН-ову награду.

* ГЛAС: Како се односите према етикетирању "постмодернистички писац"?

ПИСAРЕВ: Контроверзе које се последњих година јављају око термина "постмодерна" и "постмодернизам", а верујте ми, често сам био у ситуацији да о томе говорим или пишем, плод су поприличне неукости актуелних играча на књижевној сцени. У свом незнању, одређени број такозваних реалистичких писаца (па и неинформисаних критичара), када чују "п" од поменутих појмова, хватају се за добро наоштрену писаљку (да не кажем: графитну брицу). Ваљда, претпостављам, мисле да им је неко опсовао мајку на једном од светских језика које, наравно, не говоре. Већина "великих" јунака наше књижевне сцене никада није схватила да је постмодерна заправо дух, сензибилитет времена у коме живимо: постмодерном је названо ново стање ствари које треба осећати као својеврсну интелектуалну и животну, заиста ослобађајућу, револуцију. Није, дакле, у питању (само) начин писања, него слобода да одаберете приступ, стил и језик одабраној теми. Некада ће то бити тумачено као реализам, некад као фантастика, некад као натурализам или интимистички поглед, али је заправо на делу Ослобађање (прилагођавање Причи).

* ГЛAС: У каквом су односу фикција и реалност у Вашим дјелима?

ПИСAРЕВ: Изгубили смо однос не само према стварности, него и саму стварност. Настојање писаца да до ње допру само је одјек потребе и нужности свих нас, који живимо у времену без оријентира и путоказа. Зато је често фикционални реализам који нам се нуди дослован и го, без покушаја алузија и симболике дубљих слојева значења, баш као дебела, масна слова у нашем првом буквару. (Терор "нових реалиста" који нуде неубедљив препис "стварног" живота: ма, то може и моја баба! Дај нешто што нисам видео, осетио, чуо!) Стварност је потмули звук бродске сирене у магли и ником више није јасно где су границе, нити како та реалност заправо изгледа. Уцртати координате у мапу изгубљеног света неминовност је која не даје увек - никад? - позитивне резултате. Но, свеједно, шта, уосталом, може да изгуби онај који је већ изгубљен у стварности која га окружује?

Управо релативност истине чини да роман, који у глобалу претендује на одређену, једну истину, стављајући идеје у други план, буде под сталним знаком упитаности.  

* ГЛAС: Зашто сматрате да и ненаписане/неиспричане приче постоје?

ПИСAРЕВ: То је само мали трик, шала мала: прича увек постоји, јер да је нема, не бисмо о њој ни причали. Но, прича никако није ни извештај, ни буквално преписан живот. Уколико желите да читаоцу пружите пун доживљај, а да му истовремено понудите сопствену визију живота и свега оног што он садржи, не смете бити досадни. Отуд и "трикови", или паковање, или, како би то вероватно именовали формалисти, "онеобичавање" које подразумева осмишљену реалност друге врсте од оне која нам је доступна у "обичном" животу. Aко описујете један доживљај или хоћете да пренесете један од милијарду осећаја, искрицу нове идеје, нећете то урадити као да пишете телеграм или као да попуњавате стандардни образац са типским питањима. Морате бити допадљиви (лепи!), маштовити, морате ухватити читаоца у своју мрежу задовољстава, а идеје и поруке се онда саме намећу, испод текста (манифестно невидљиво!), и бивају или прихваћене или одбијене, што уопште и не мења ништа - слагао се или не с вашим списатељским тврдњама, читалац мора да има универзално задовољство у самој причи, таквој каква јесте: таква каква Постоји!

"Не знам"

* ГЛAС: Шта већина читалаца данас очекује од писца, односно књиге?

ПИСAРЕВ: Може ли писац написати дело које ће се, ред по ред, реч по реч и страницу по страницу поклапати са жељама читалаца? Као писац, не знам одговор на ово питање, али као читалац - такође не знам!

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.