Đorđe Pisarev: Neukost igrača na književnoj sceni

Dosadili su mi savremeni srpski romani u kojima se rečima i idejama operiše kao da se sve podrazumeva, pa onda dolazimo u situaciju, kao čitaoci, da vidimo da predočene stvari i nisu to za šta se izdaju. Možda se i u (lažnoj) kući glavnog junaka nalazi lažni frižider, sa lažnom hranom, prepun ceduljica na kojima piše: krompir, majonez, salama, jaje.

Ovo je u intervjuu za "Glas Srpske" rekao pisac iz Novog Sada Đorđe Pisarev, dobitnik književnog priznanja "Stevan Pešić" za djelo "A ako umre pre nego što se probudi", koje se našlo i u užem krugu za NIN-ovu nagradu.

* GLAS: Kako se odnosite prema etiketiranju "postmodernistički pisac"?

PISAREV: Kontroverze koje se poslednjih godina javljaju oko termina "postmoderna" i "postmodernizam", a verujte mi, često sam bio u situaciji da o tome govorim ili pišem, plod su poprilične neukosti aktuelnih igrača na književnoj sceni. U svom neznanju, određeni broj takozvanih realističkih pisaca (pa i neinformisanih kritičara), kada čuju "p" od pomenutih pojmova, hvataju se za dobro naoštrenu pisaljku (da ne kažem: grafitnu bricu). Valjda, pretpostavljam, misle da im je neko opsovao majku na jednom od svetskih jezika koje, naravno, ne govore. Većina "velikih" junaka naše književne scene nikada nije shvatila da je postmoderna zapravo duh, senzibilitet vremena u kome živimo: postmodernom je nazvano novo stanje stvari koje treba osećati kao svojevrsnu intelektualnu i životnu, zaista oslobađajuću, revoluciju. Nije, dakle, u pitanju (samo) način pisanja, nego sloboda da odaberete pristup, stil i jezik odabranoj temi. Nekada će to biti tumačeno kao realizam, nekad kao fantastika, nekad kao naturalizam ili intimistički pogled, ali je zapravo na delu Oslobađanje (prilagođavanje Priči).

* GLAS: U kakvom su odnosu fikcija i realnost u Vašim djelima?

PISAREV: Izgubili smo odnos ne samo prema stvarnosti, nego i samu stvarnost. Nastojanje pisaca da do nje dopru samo je odjek potrebe i nužnosti svih nas, koji živimo u vremenu bez orijentira i putokaza. Zato je često fikcionalni realizam koji nam se nudi doslovan i go, bez pokušaja aluzija i simbolike dubljih slojeva značenja, baš kao debela, masna slova u našem prvom bukvaru. (Teror "novih realista" koji nude neubedljiv prepis "stvarnog" života: ma, to može i moja baba! Daj nešto što nisam video, osetio, čuo!) Stvarnost je potmuli zvuk brodske sirene u magli i nikom više nije jasno gde su granice, niti kako ta realnost zapravo izgleda. Ucrtati koordinate u mapu izgubljenog sveta neminovnost je koja ne daje uvek - nikad? - pozitivne rezultate. No, svejedno, šta, uostalom, može da izgubi onaj koji je već izgubljen u stvarnosti koja ga okružuje?

Upravo relativnost istine čini da roman, koji u globalu pretenduje na određenu, jednu istinu, stavljajući ideje u drugi plan, bude pod stalnim znakom upitanosti.  

* GLAS: Zašto smatrate da i nenapisane/neispričane priče postoje?

PISAREV: To je samo mali trik, šala mala: priča uvek postoji, jer da je nema, ne bismo o njoj ni pričali. No, priča nikako nije ni izveštaj, ni bukvalno prepisan život. Ukoliko želite da čitaocu pružite pun doživljaj, a da mu istovremeno ponudite sopstvenu viziju života i svega onog što on sadrži, ne smete biti dosadni. Otud i "trikovi", ili pakovanje, ili, kako bi to verovatno imenovali formalisti, "oneobičavanje" koje podrazumeva osmišljenu realnost druge vrste od one koja nam je dostupna u "običnom" životu. Ako opisujete jedan doživljaj ili hoćete da prenesete jedan od milijardu osećaja, iskricu nove ideje, nećete to uraditi kao da pišete telegram ili kao da popunjavate standardni obrazac sa tipskim pitanjima. Morate biti dopadljivi (lepi!), maštoviti, morate uhvatiti čitaoca u svoju mrežu zadovoljstava, a ideje i poruke se onda same nameću, ispod teksta (manifestno nevidljivo!), i bivaju ili prihvaćene ili odbijene, što uopšte i ne menja ništa - slagao se ili ne s vašim spisateljskim tvrdnjama, čitalac mora da ima univerzalno zadovoljstvo u samoj priči, takvoj kakva jeste: takva kakva Postoji!

"Ne znam"

* GLAS: Šta većina čitalaca danas očekuje od pisca, odnosno knjige?

PISAREV: Može li pisac napisati delo koje će se, red po red, reč po reč i stranicu po stranicu poklapati sa željama čitalaca? Kao pisac, ne znam odgovor na ovo pitanje, ali kao čitalac - takođe ne znam!

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.