Ђорђе Крећа за „Глас“: Без театра се теже корача кроз умјетност

Монодрама "Контрабас" је за мене најважнији лични и глумачки процес кроз који сам до сада прошао те управо једно овакво признање ми говори да је све што сам до сада доживео на том путу било вредно и имало смисла.

Рекао је ово за "Глас Српске" Ђорђе Крећа, београдски глумац, поводом његове монодраме "Контрабас", за коју је недавно добио значајну награду "Златну колајну" за најбољу монодраму на 49. Фестивалу монодраме и пантомиме која се сваке године одржава у позоришту "Пинокио" у Београду. Један од најбољих глумаца млађе генерације каже да му је од велике важности током процеса била помоћ редитељ Владан Ђурковића.

- Редитеља Владан Ђурковић и ја имамо дугогодишњу сарадњу и у самом процесу његова помоћ ми је била драгоцена пре свега јер је био оно око које може да види све што ја не могу бивајући дубоко зароњен у настајање живота ове улоге. Стваралаштво и рад такве врсте потврдило ми је разлоге због којих сам и пожелео да се бавим глумом - рекао је Крећа.

ГЛАС: Ви сте тачно прије двије године постали редован члан ансамбла "Позоришта лутака Пинокио" у Београду. Како се сналазите у тим глумачким задацима намијењеним за малишане, гдје лаички гледано дјелује да је глумачки изазов мањи, али рекло би се да је одговорност много, много већа?

КРЕЋА: Управо та одговорност и јесте разлог због којег волим ову врсту глумачког позива, јер неке мале душе и мала срца управо ту први пут науче неке лекције о животу, љубави и истини и од тога нема веће одговорности. Постоји укоријењено мишљење да је глумачки изазов мањи и могу да разумем зашто је тако, али истина је да у појединим задацима изазов бива и већи, јер савладавање додатне технике као што је на пример луткарство је само једна врста изражајног средства у позоришту и она захтева додатни рад, али све остало је исто. Глума је свуда иста, што би рекао мој професор Срђан Карановић, само се средства прилагођавају. Она увек мора говорити истинитим језиком и када је тако, онда је средство само надградња онога што већ само по себи није мали изазов.

ГЛАС: Глумом сте почели да се бавите у познатом омладинском позоришту "ДАДОВ". У питању је познато театарско прибјежиште из којег су изњедриле многе глумачке величине. Како памтите тај период позоришног одрастања?

КРЕЋА: Да, "ДАДОВ" је место где је време имало другачије рухо, понекад се чак и чинило да не постоји време. Тај период живота увек ћу памтити као један од најлепших, јер смо учили, радили, испитивали, стварали, заљубљивали се, свирали гитару и певали и стварно се много добро дружили. Много пријатеља из тог периода путује и дан-данас са мном кроз живот, како на професионалном, тако и на приватном плану.

ГЛАС: Дуго сте у свијету позоришне умјетности и познато је да сте направили велики број значајних улога, од студентских дана па све до данас, али када бисте морали да издвојите једну представу у којој сте играли, која Вам је најдража и због чега?

КРЕЋА: Увек је тешко издвајати представе као најдраже, а поготово једну. Много смеха је било у представи "Рогови у врећи" и она је на пример веома специфична, јер је настала у јако кратком периоду, а и данас се често присећамо сцена и тренутака из ње и стварно се пуно смејемо, затим у последње време у "Пинокију" имамо дивне представе са дивном екипом и топло препоручујем да сви погледају "Снежану и седам патуљака", "Црвенкапу", "Чуд" затим у позоришту "Пуж" представу са насловом "Златна рибица" и "У свету постоји једно царство"...

ГЛАС: Мимо свијета глуме Ђорђе Крећа је подједнако успјешан у свијету музике. Ви сте члан познатог трибјут бенда RHCP, свирали сте и гитару, због чега не одустаје од музике, посебно ове, која одавно код нас није исплатива и популарна?

КРЕЋА: Бенд "Ритам секс и ја" је трибјут "Ред хот чили пеперс" бенда, што значи да свирамо само њихову музику и то на комплетно њихов начин. За мене је то такође глумачки посао, уз специфичну вештину свирања на гитари. Од најмлађих дана бескрајно волимо тај бенд и њихову музику и некако увек се нађе време за макар један наступ у два месеца. Много смо пропутовали по Србији и региону па и шире и то је нешто што бих волео да просто никада не престане.

ГЛАС: Када смо већ код музике, да ли нам можете открити која је група оставила највећи утицај на Вас као човјека умјетника и због чега?

КРЕЋА: Управо "Ред хот чили пеперс" из простог разлога што поред њиховог правца који је настао пре свега мешавином фанка и панка, тај бенд на тако префињен и софистициран начин комуницира са најдубљим емоцијама у човеку, затим често шаље снажну поруку и на све то много је добро ђускање. Сигуран сам да нешто што је у мени исконски пробудио тај бенд у најмлађим данима данас доживљава потпуно нови ниво спознаје сопствене унутрашњости. Често истражујем њихову музику и увек се изненадим закључком до којег дођем.

ГЛАС: Ви сте недавно покренули приватну филмску продукцију и судећи по садашњим резултатима и те како Вам добро иде. Кратки филм "Служба" је Ваш први пројекат који је освајао неколико награда. У филму играте заједно са Младеном Нелевићем и Весном Тривалић. Филм је режирао Андреј Шепетковски. Какво је било искуство радити са таквим великанима нашег глумишта и откуд Ви уопште у продуцентским водама?

КРЕЋА: Продукција "Исон филм" је сан о којем смо много сањали. Продукцију сам отворио заједно са најближим пријатељима и кумовима Андрејем и Борисом Лукманом те Петром Арсићем. Имали смо снажну жељу да се бавимо филмом и на тај начин причамо о темама које нас додирују. Филм "Служба" наше је прво "дете" и он говори о једној специфичној тематици која нас је и окупила, а то је православље и пуноћа те врсте живота који се сви заједно трудимо да живимо. Ова имена која сте навели су апсолутно Божији дар и тај филм је стварно нешто чиме се поносимо. Снажно верујемо да ћемо ускоро од њега направити дуги метар.

ГЛАС: Са једне стране театар, са друге серије и филмови, гдје сте остварили доста запажених улога, један талас кинематографије, који је, да се не лажемо, дао доста посла за глумце, али може ли глумац бирати између театра и филма те донијети праву одлуку како би стигао радити на оба пола глумачког заната?

КРЕЋА: Мислим да не може и не треба да се бира између театра и филма, јер глумац ипак без театра некако много теже корача кроз овај посао. Ту је све почело и ту се одиграва константан тренинг и контакт са публиком, али и са самим собом. Одмеравају се личне снаге и потпуно природно долази до самоанализе која је веома значајна. Остало је само добра организација и добар распоред, све оно што мени фали. (смијех).

Окрепљење

ГЛАС: Када нисте на сетовима и на даскама које живот значе гдје највише доживљавате душевно окрепљење или боље рећи како изгледа живот Ђорђа Креће када је ван очију јавности?

КРЕЋА: Мој живот је поприлично динамичан пре свега због посла, али и због приватних амбиција, да се тако изразим. Окрепљење налазим на светој литургији недељом и празницима, а свакодневица је резервисана за породицу и мир који никада и ни за шта не смемо жртвовати. Путовања су ту чим се пројаве два или три слободна дана у календару и свест о свему томе заједно ме заиста тера само да се трудим да будем радостан у срцу и бескрајно захвалан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.